KAKVA JE KORIST OD “OTVORENOG BALKANA”: Albanci kod nas grade, mi tamo konobarišemo
U POTRAZI za bilo kakvim, ili bolje plaćenim poslom, radnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije ravnopravno će konkurisati. Poslodavci iz Srbije, nadaju se, tako će rešiti problem sezonskih radnika u poljoprivredi i građevinarstvu, dok Albaniji nedostaje zaposlenih u ugostiteljstvu i turizmu, ali i visokospecijalizovanih stručnjaka. Sporazum o otvorenom tržištu rada u ove tri zemlje počeće da se primenjuje od početka sledeće godine.
Neće biti bespotrebnog čekanja/ Foto Uprava carina
Ovo je samo jedan od sporazuma koje su tri države potpisale nedavno u Tirani. Dogovor o saradnji fitosanitarnih inspekcija omogućiće lakši i brži uvoz i izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda.
- Glavna dobit za poljoprivredu od "Otvorenog Balkana" je to što su laboratorijske procedure između Srbije, Albanije i Severne Makedonije usklađene i što više nema čekanja na granicama zbog fitosanitarne i veterinarske kontrole - istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Sve laboratorijske analize su usklađene. Ono što se uzorkuje u Skoplju, to važi u Beogradu i Elbasanu ili bilo gde drugde. To je do sada bio kamen spoticanja. Toga više nema. Ode se do carinske ispostave, tamo se rasknjiže papiri i roba ide u prodaju tamo gde treba. To je glavna tekovina "Otvorenog Balkana" za poljoprivredu.
Dogovor oko poljoprivrede prati i saradnja i harmonizacija akreditacionih tela, tako da će međusobno uvažavati izdate sertifikate. Radnici zainteresovani za rad u nekoj od zemalja tražiće od matičnih kancelarija eUprave Open Balkan identifikacioni broj.
- Dobijaće jedinstven broj i dozvolu koja će važiti dve godine, uz mogućnost produžetka na neograničeno - objašnjava Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS. - Sve će se raditi elektronski. Neće biti dodatnih procedura i zahteva. Skratiće vreme i uštedeće novac. Kompanije će lakše dolaziti do radne snage, naročito do deficitarnih zanimanja. Smanjiće se rad na crno. Treba da se omogući i da se priznaje staž ostvaren u jednoj od tri zemlje. Sa Severnom Makedonijom imamo takav sporazum, a sa Albanijom treba da se potpiše. Važno je da se povežu nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se lakše došlo do radne snage.
Direktnu korist od potpisanih sporazuma imaće više od 5.500 kompanija koje posluju sa ove dve zemlje. One će sa svojim partnerima ove godine najverovatnije dostići 1,3 milijarde evra vredan promet. Lane je razmena sa Albanijom porasla 10 odsto, a za prvih devet meseci ove je veća 28 procenata. Sa Severnom Makedonijom razmena je u prvih devet meseci veća 26 odsto.
- Cilj sporazuma u poljoprivredi i o akreditacionim telima je da se ubrzaju uvozne i izvozne procedure i sertifikati priznaju po automatizmu - objašnjava Aleksandar Radovanović. - Sporazum daje pravni osnov da akreditaciona tela sarađuju i harmonizuju procedure. Ideja je da se na granicama ukinu nepotrebne procedure. Najfrekvetniji prelazi već rade 24 sata, sedam dana nedeljno. Roba će prelaziti uz minimalno čekanje. Dosta procedura u izvozno-uvoznim poslovima je digitalizovano. Ideja je da se neće raditi duple analize i provere. Sa Severnom Makedonijom već imamo dogovor o priznavanju ovlašćenih privrednih subjekata. Uskoro ćemo imati dogovor oko toga i sa Albanijom.
VIŠI STANDARD
PREMA procenama Svetske banke, ukoliko se implementiraju sve mere koje se odnose na otvaranje tržišta, zajednički BDP u regionu može da se podigne čak za sedam odsto - rekao je u sredu ministar finansija Siniša Mali. - To znači bolji standard građana Srbije, veće plate i penzije, više novca za kapitalne investicije, ali je i važno da približi narode i da ne gledamo u prošlost nego da otvorimo novu stranicu.