SPREMAJU SE ZA GLOBALIZACIJU: Vlada Srbije pripremila strategiju razvoja inovativnih startap ekosistema i izlazak na svetsko tržište
SRBIJA bi da unapredi uslove poslovanja za inovativna startap preduzeća. Vlada je nedavno usvojila strategiju razvoja njihovog ekosistema do 2025. godine. Zacrtani cilj je ubrzani prelazak startap ekosistema iz faze aktivacije u sledeću fazu životnog ciklusa - fazu globalizacije. Ona podrazumeva dovoljno kolektivnog znanja i iskustva i veći broj startapa - između 800 i 1.200.
Foto M. Anđela
Autori strategije veruju da je, iako veoma dinamičan i rastući, domaći startap ekosistem mlad i ne postoji sistematičan pristup njegovom razvoju. Na listi 132 države koje su rangirane po Globalnom stepenu inovativnosti, Srbija je pozicionirana na 54. mestu i spada u umerene inovatore.
- U Izveštaju iz 2020. godine, koji je obuhvatio preko 300 ekosistema, Republika Srbija je jedina zemlja u okruženju koja je deo ovog istraživanja i ocenjena je kao jedna od pet najboljih zemalja u kategoriji pristupačnosti talenta - stoji u Strategiji. - Beograd i Novi Sad su izdvojeni sa još pet gradova u regionu Evrope i Bliskog istoka kao najperspektivniji. Republika Srbija je svrstana u najbrže rastuće startap ekosisteme u fazi aktivacije, prema kriterijumima rasta obima finansiranja. Opšti cilj ove strategije je ubrzani razvoj startap ekosistema do nivoa globalizacije. U fazi globalizacije srpski startap ekosistem trebalo bi da ima između 800 i 1.200 startapa i zbog svoje atraktivnosti privlači veliki broj talenata, odnosno iskusnih osnivača, investitora i mentora iz regiona i sveta koji svoje ideje razvijaju ili podržavaju razvoj istih u Republici Srbiji.
Veći broj i kvalitet ovakvih preduzeća trebalo bi da dovede i do većeg broja investicija većih od 100 miliona evra.
- Ubrzani rast startap ekosistema zahteva rast broja startapa od 20 odsto godišnje, kreiranje dodatnih mehanizama finansiranja kako bi se zatvorio finansijski jaz koji postoji - stoji u Strategiji.
KAKO DA LAKŠE DOĐU DO PARA
NEKE od mera koje Strategija predlaže su uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu u visoko obrazovanja, bolji kvalitet podrške ranoj fazi razvoja, unapređenje mehanizma finansiranja, veći nivo bespovratnih sredstava, razvoj tržišta preduzetničkog kapitala, kreiranje mehanizma i osnova za grupno finansiranje...