UMESTO DA PRODAJU JASTUK, ONI GA IZNAJMLJUJU: Trgovci koji robu prodaju van poslovnih prostorija smislili novi način za obmanjivanje građana

Ovo je nova praksa kompanija koje prodaju robu van poslovnih prostorija, na takozvanim prezentacijama ili dolaskom na kućnu adresu. Poznato je da su njihova ciljna grupa uglavnom stariji građani, pretežno penzioneri, koji nisu dovoljno informisani o svojim pravima.

Tako je jedan Novosađanin, koji je od firme "Leomaks internešnel" pazario dva jastuka za skoro 60.000 dinara, bio iznenađen kada je shvatio da je u statusu zakupca. To znači da može da postane formalni vlasnik jastuka tek otplatom svih rata, odnosno kada istekne ugovor o zakupu. U međuvremenu, može da raskine ugovor, ali mu se novac ne vraća, već sve rate koje je platio, zadržava trgovac.

Kršeći zakon, prodavac je izbegao da mu sve to objasni i doveo ga u zabludu. Kupac je hteo da vrati proizvod nakon 14 dana, na šta bi imao pravo, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, da je zaključio klasičan ugovor o prodaji. Međutim, kako je sklopio ugovor o zakupu, to nije mogao da učini. Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) upozorava građane da paze šta potpisuju.

Postavlja se pitanje i šta se dešava sa robom koju je neki potrošač, u statustu zakupca, koristio nekoliko meseci, a onda odlučio da vrati. Da li se taj proizvod, koji je korišćen određeno vreme, onda prodaje drugom kupcu? Opravdano može da se pretpostavi da je tako. Trgovac sigurno ne baca takvu robu. Ukoliko prodavac nije obavestio tog drugog potrošača da mu nudi upotrebljavani proizvod, to predstavlja kršenje zakona i nesavesno postupanje. Na internet-sajtu i fejsbuk-profilu kompanije "Leomaks" se to ne pominje, tako da se može zaključuti da građani nisu obavešteni da li će im "zapasti" seknd hend roba.

Kod ove kompanije posebno bi bilo skandalozno ukoliko ono što je korišćeno završi kod narednog kupca, jer oni prodaju proizvode za spavanje - jastuke, prostirke, posteljinu, čak i maske za lice.

Marko Dragić iz NOPS-a naglašava da trgovac ima obavezu da objasni razliku između kupoprodajnog i ugovora o zakupu, a ukoliko to ne učini krši zakon. On objašnjava da nedostatak informacija zbunjuje potrošača.

- Kupac i kada sklopi kupoprodajni ugovor sa trgovcem koji prodaju obavlja van poslovnih prostorija, može da plati proizvod na rate - precizira Dragić. - Ali, u tom slučaju ima pravo da ga vrati u roku od 14 dana bez obrazloženja ukoliko je prodavac dostavio obrazac o odustajanju o kupovini. Ako trgovac nije ispunio tu zakonsku obavezu, onda kupac ima rok od godinu dana da odustane.

Kod ugovora o zakupu, kako navodi, potrošač ima pravo da ga raskine, ali taj novac mu se ne vraća.

- Kupac plaća mesečne rate, obično je to na godinu dana - kaže Dragić. - Tek kada izmiri obaveze postaje vlasnik proizvoda. Dok ne otplati rate, može svakog trenutka da se predomisli. To može da učini, na primer i posle šest meseci, onda vraća proizvod i raskida ugovor, ali ni dinar od onoga što je uplatio do tog trenutka mu se ne vraća, sve zadržava prodavac.

On ističe i da je njihova organizacija rešila problem potrošaču iz Novog Sada, koji je hteo da vrati jastuk posle 14 dana i tada saznao da je u statusu zakupca. Savetuje građane da se dobro informišu na šta pristaju i da imaju u vidu da je prilikom sklapanja ugovora o zakupu obim njihovih prava znatno sužen.

BEZ ODGOVORA

KOMPANIJA "Leomaks internešnel" nije odgovorila na pitanja naše redakcije u vezi sa zaključivanjem ugovora o zakupu sa potrošačima. Na svom fejsbuk-profilu navode i da njihov "leomaks" sistem za spavanje rešava određene zdravstvene probleme, poput bola u leđima, migrena, izbegavanja zakrivljenosti vratnih pršljenova. Postavlja se pitanje da li su ti proizvodi medicinski ispitani i da li imaju određene sertifikate da bi mogli tako da ih deklarišu.