SVINJSKIH ŠNICLI NI ZA NAŠ TANJIR: Stočarstvo treba oživeti da bismo uopšte mogli da govorimo o izvozu

I dok se "putevi" trgovanja polako otvaraju i šire, stočarstvo u Srbiji je na najnižim granama. Kod nas se više ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa ni za potrebe građana Srbije, pa je uvoz neminovan. Zbog toga, stručnjaci smatraju da bi ovaj izvoz mogao biti dobar signal za proizvođače, da proizvodnja nije toliko skupa.

- Situacija u stočarstvu je veoma teška i to je tako poslednjih nekoliko godina - ističe Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije.

- Na to su najviše uticale pandemija, smanjena potrošnja kroz ugostiteljstvo, poskupljenje osnovnih komponenata stočne hrane i afrička kuga svinja. Ne znam kako će stočarstvo ove stvari da preboli. Podsticaji države jesu dobri, ali su efekti slabi. To je sve tanko i nedovoljno za ove jake parametre. Ali to i služi da podstiče proizvodnju, a ne da je finansira. Bilo bi samo dobro da subvencije budu redovne i na vreme isplaćene.

Kako objšnjava Budimović, Indonezija je zainteresovana za uvoz određenih količina svinjskog mesa iz Srbije. Nama je, međutim, sada najvažnije da zaustavimo pad u stočarstvu, a država će uraditi ono što je do nje - trgovačke ugovore i usklađivanje sertifikata.

- Svi mi koji se ovim bavimo moramo da učestvujemo na određeni način, kako bismo videli šta se isplati našim farmerima - smatra Budimović.

- Pitanje je ko je hrabar da uđe u posao i da zna da će da posluje sa gubitkom. Srbija ima potencijal, proizvodimo hranu za životinje i šteta što to ne koristimo. Naša zemlja sada treba da uspostavi trgovačke odnose, jer smo izgubili kupce za vreme dok nismo izvozili. Isto je i sa junećim mesom. Više nemamo kupce u Grčkoj i Italiji. Neće biti lako da se pojavimo na jednom jakom poljoprivredno-ekonomskom tržištu kao što je EU.

Treba naći kome ćemo prodati. Zbog toga treba tražiti i nova tržišta.

Da je uvek bolje izvesti gotov proizvod nego sirovinu, slaže se i Budimović. Što finalniji proizvod - to bolje i isplativije.

- Čajna kobasica, pršuta i kulen su vredni proizvodi koji mogu da trpe transport na duže destinacije - govori Budimović.

- Treba razmišljati o ukusima tih zemalja. Imamo kvalitet, dobre tehnologe i kompanije koje rade sa svega 40 do 50 odsto kapaciteta.

VELIKI UVOZ MESA

ZA prvih devet meseci ove godine Srbija je uvezla svinjskog mesa u vrednosti od 36,7, a izvezla za 1,8 miliona evra. Dok smo proizvoda od svinjskog mesa uvezli za 58, a izvezli za 45,4 miliona evra. Naša zemlja ne uvozi mnogo piletine, pa smo za ovaj period kupili živinskog mesa u vrednosti od 13,4 miliona evra. Prema rečima Budimovića, najviše uvozimo iz EU, i to iz Španije, Nemačke, Danske, Mađarske i Holandije, dok nam gotovi proizvodi uglavnom stižu iz Hrvatske.