PARE IDU GRAĐEVINI I PROSVETI: Usvojeni predlog budžeta za 2022. godinu predviđa veće prihode i manje rashode

To je za oko 28 milijardi dinara više nego što se očekuje da će biti naplaćeno ove godine. Istovremeno, država planira da smanji izdatke i potroši 1.717 milijardi dinara. Rashodi bi tako bili za blizu 76 milijardi manji od aktuelnog plana. Vlada Srbije juče je usvojila predlog budžeta za 2022. kojim se predviđa minus od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, nepuna dva procenta manje od ovogodišnjeg.

Ministar finansija Siniša Mali poručio je da će budžet biti apsolutno razvojni. Za investicije je odvojeno 486 milijardi dinara na nivou države.

- Naredne godine će biti nastavljen veliki investicioni ciklus ulaganja u auto-puteve, škole, bolnice, ekologiju, odnosno izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju, i sve drugo što podiže kvalitet života građana Srbije - rekao je Mali.

- Srbija je još pre nekoliko godina postala veliko gradilište. Od tog stuba naše ekonomske politike ne odustajemo. Dakle, i naredne godine očekujemo nastavak svih tih investicija i za to smo obezbedili novac u rekordnom obimu za 2022. godinu.

Ministarstvo građevinarstva će tako imati za 83,71 milijardu dinara veći budžet. I Ministarstvo prosvete će raspolagati sa 17,1 milijardom dinara više. Sredstva Ministarstva zaštite životne sredine će biti veća za sedam milijardi dinara.

- S druge strane nastavljamo i sa podizanjem životnog standarda građana - dodao je Mali.

- U budžetu je planirano povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto. Uz to smo obezbedili novac za isplatu 20.000 dinara svakom penzioneru u februaru mesecu naredne godine. Kada se to sabere sa ovih 5,5 odsto, to je povećanje u masi za penzije od čak 11,2 procenta. Plate u vojsci, socijalnim službama i zdravstvu će biti uvećane za osam odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru sedam procenata.

Udeo javnog duga u BDP će biti 55,5 odsto. Ove godine će stopa rasta biti između 7,3 i 7,5 odsto, a budžet za narednu je rađen uz projekciju rasta od 4,5 procenata.

- Projektovali smo prihode konzervativno, a ukupni deficit na tri odsto, odnosno na 200,2 milijarde dinara, mnogo je manji nego što je bio ove godine - objasnio je Mali.

- Usmeren je ka tome da uspemo da izdržimo sve kapitalne investicije i povećanje plata i penzija, a da na kraju godine imamo udeo duga u BDP od samo 55,5 odsto.

RASTEREĆENjE PLATA

UZ povećanje minimalne zarade, od početka 2022. godine biće povećan i neoporezivi deo dohotka sa 18.300 dinara na 19.300 dinara.

- Takođe smo smanjili porez na zarade za dodatnih 0,5 odsto - istakao je Siniša Mali.

- Idemo sa rasterećenjem zarada, kako bismo podstakli novo zapošljavanje, a s druge strane podižemo minimalne zarade i plata u javnom sektoru, kako bismo podstakli rast prosečne zarade.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU