MALI: Danas uplata preostalih 30 evra na račune, u decembru još 20 evra

- Osim toga građani mogu očekivati i uplatu 20 evra u decembru, za šta prijavljeni za pomoć od 30+30 evra ne moraju ponovo da se prijavljuju - rekao je Mali i dodao da će prijave biti otvorene samo za one koji se nisu prijavili u maju mesecu, kao i za one koji su u međuvremenu ispunili uslove za naknadnu prijavu.

Mali je istakao da je ekonomija egzaktna nauka, ali da su veoma važni i optimizam i raspoloženje ljudi, koji su prošle i ove godine videli koliko je naša država stabilna i jaka i da mogu da se na nju oslone.

- Direktna pomoć građanima budi optimizam, što znači da nema pada raspoloženja, podstiče se potrošnja, a doprinosi i performansama na poslu. Ne slažem se da je to pogrešna odluka, jer taj novac koji je podeljen i privredi i građanima ulazi u potrošnju, ljudi su bolje raspoloženi i vide pažnju, a s druge strane pokazujemo koliko smo jaki i stabilni, da imamo novca i to je uspeh svih građana. Svako obećanje koje smo dali, mi smo i ispunili. Za tri paketa pomoći država je ukupno izdvojila oko osam milijardi evra, što je skoro 18 odsto našeg BDP-a - naveo je Mali gostujući na televiziji Hepi.

On je istakao da će danas saopštiti detalje o projektu izgradnje metroa u Beogradu, a prethodno će imati sastanak radne grupe i biće potpisan ugovor sa kineskom kompanijom „Power China“.

- Krećemo u izgradnju na Makiškom polju, a ja ću tačno po datumima definisati faze. Do kraja 2028. imaćemo prvu liniju metroa u funkciji, a 2030. godine i drugu liniju. Spreman sam da odgovorim na svako pitanje teoretičara zavere. Suština je da građani Beograda i Srbije decenijama čekaju da se metro izgradi, i za ovo su urađene ozbiljne analize i studije. Kada neko kaže da je mogao da izgradi metro 2012. godine, zvuči malo verovatno jer nisu imali ni zakon, ni novac. Mi smo novac obezbedili. Čućete danas, za nekoliko dana kada građani budu prolazili pored Makiškog polja, videće radove u punom jeku. Najaviću i kada kreće izgradnja tunela, pojedinih stanica - naveo je Mali.

Mali je podsetio da će danas na sednici Vlade Srbije biti Nacrt Zakona o budžetu za 2022. godinu, koji čine dva stuba – podizanje životnog standarda i veća kapitalna ulaganja.

- Plate u javnom sektoru će u proseku biti veće za 7,3 odsto. Naime, za većinu zaposlenih povećanje zarade će biti 7 procenata, a za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijali 8 odsto. Penzije će biti uvećane za 5,5 procenata, a budžetom je predviđena i pomoć od 20.000 dinara za najstarije, što kada se spoji u proseku daje povećanje od 11,2 odsto. Još u septembru doneta je odluka i da minimalna zarada bude veća od 1. januara za 9,4 odsto, što znači da će iznositi 35.012 dinara. Podsetiću da je 2011. godine minimalna zarada iznosila 15.700 dinara, a od sledeće godine biće duplo veća. To je osnova naše ekonomske politike, jer rast minimalne zarade i plata u javnom sektoru pokreću i rast prosečne zarade - objasnio je Mali i napomenuo da je stopa nezaposlenosti danas jednaka onoj iz 2019. godine, pre nego što je pandemija počela.

Objasnio je da rast plata i penzija treba da podstakne i porast potrošnje, a da je u budžetu za narednu godinu predviđeno i 486 milijardi dinara za kapitalne investicije, što čini 7,3 odsto BDP-a.

- To vodi visokim stopama rasta. Obezbeđujemo novac za auto-puteve i brze saobraćajnice i trenutno ih gradimo sedam, a predviđen je i novac za izgradnju škola, bolnica, za ekologiju. Imamo novac i za metro. Investicije novcem iz budžeta zapošljavaju domaću građevinsku industriju, a ona zapošljava i ostale industrije i to je ono što gura naš BDP napred - naveo je Mali.

Ministar finansija se osvrnuo i na kritike povodom inflacije i ponovio da je ove godine ona u proseku tri odsto.

- Neke cene su veće, neke nisu, ali tri odsto je prosek za ovu godinu. Imamo ubrzanje u avgustu i u septembru, ali to nije izazvano faktorima iz Srbije. Zbog virusa korona globalni lanci snabdevanja ne funkcionišu kao pre. Kada imamo ovakvu situaciju, manjka i radna snaga, na primer vozači kamiona, imamo i velike restrikcije u kretanju, a sve to su poremećaji koji utiču na rast cena. Ali, i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka i Evropska centralna banka očekuju da će se situacija stabilizovati, da je reč o kratkoročnom poremećaju - naveo je Mali i naglasio da Srbija neće štampati novac, jer ne želi da ponovo ulazi u vrtlog iz 90-ih, jer se bavi odgovornom ekonomskom politikom.

Ministar finansija je podsetio i da je prošle godine, kada je pandemija počela, država reagovala pravovremeno i prvo uplatila pomoć penzionerima po 4.000 dinara, a potom su povećane plate zdravstvenim radnicima, isplaćivane su minimalne zarade, ekstra novac je uplaćen turističkom sektoru, hotelijerima.

- Rezultati najbolje govore o tome koliko su nam mere bile pravovremene i dobro odmerene. Pad našeg BDP-a prošle godine je bio svega 0,9 odsto, a ove godine će rast možda ići i do 7,5 procenata. Ta dva rezultata zajedno svrstaće Srbiju među tri najbolje zemlje u Evropi. Pogledajte koliko smo se promenili, kada su bile ranije krize država se povlačila i puštala privredu i građane da se snalaze. Mi to nismo dozvolili - objasnio je Mali.

Dodao je da je pojedinci nisu verovali kada je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će na kraju 2019. godine prosečna plata biti 500 evra, a da je to ispunjeno.

- Ove godine ćemo u decembru imati prosečnu zaradu od 618 evra. Plate rastu i na dobrom smo putu da ispunimo cilj programa „Srbija 2025“, da prosečna plata bude 900 evra. Dakle, u celom svetu su poremećaji neviđenih razmera, ali Srbija ide napred - objasnio je on.

Mali se osvrnuo i na teške reforme koje je inicirao predsednik Vučić, kada je bio predsednik vlade, jer je, kako je objasnio, prethodna vlast ostavila ogromne dugove, nije bilo novca ni za isplatu jedne penzije, država je bila pred ambisom.

- Tada su započete teške reforme kako bi se otvorio prostor za bolju budućnost zemlje, da završimo velike projekte, a posledica je rast životnog standarda od 2017. godine. Od tada pa nadalje, građani vide efekte reformi. Mi smo četiri godine zaredom, pre pandemije, imali suficit u budžetu, a to se nikada ranije nije desilo. Vodili smo računa o svakom dinaru, imali stabilne finansije, rezervu koja nam je omogućila da reagujemo na ovakvu krizu. Tada su građani videli snagu države, a da krize nije bilo, još jače i brže bismo gradili Srbiju – pruge, auto-puteve, bolnice... Nekada su pare završavale na računima političara koji su bili na vlasti, a mi za razliku od njih gradimo ono od čega građani pre svega imaju korist - rekao je on i zaključio da buduće generacije ne treba da razmišljaju o krizi, deficitu, konsolidaciji, već da o boljim školama i dobrim poslovima.