VOZAČI U SRBIJI U NEDOUMICI: Šta se više isplati - benzinci ili dizelaši kojima se u EU crno piše

Ovakva razlika u korist „dizelaša“ je zbog liberalnog uvoza polovnih vozila iz inostranstva - za samo 800 evra može da se kupi četvortočkaš iz 2004. godine.

Međutim, ako bi se posmatrala samo kupovina novih automobila u salonima, vozila na benzin su značajnije traženija od onih na „naftu“.

U Srbiji je registrovano 2.164.818 putničkih automobila, a prosečna starost četvorotočkaša koji gazi srpske drumove je 17,3 godine. Zbog vremešnog voznog parka, značajno kaskamo za razvijenim državama, gde se vozilima na dizel pogon – crno piše.

Popularni „dizelaši“ su poslednjih godina širom Evrope na „crnim listama“. Zbog ekologije starijim modelima čak je zabranjen ulazak u neke gradove (najviše u Nemačkoj). Razvoj turbobenzinskih motora i njihov velikih napredak odigrali su ulogu u padu popularnosti „dizelaša“. Lagano, na tržište se probijaju hibridna i vozila na elektro-pogon.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine u Srbiji je kupljeno 88.640 automobila. Plaćen je 11.244 nov automobil (iz salona), dok se na drumovima pojavilo i 77.396 polovnih vozila uvezenih iz inostranstva. Analiza RSZ i sajta Polovni automobili se poklapaju. Ponuda polovnih automobila sa dizel pogonom veća je od ponude polovnjaka na benzin. S druge strane, ponuda novih „benzinaca“ veća je od ponude novih „dizelaša“.

- U prvoj polovini 2021. godine čak 69 odsto kupaca polovnjaka opredelilo za dizel motor, dok je benzin izabralo 28 odsto. Sa druge strane, situacija je gotovo suprotna kod kupaca novih automobila. Više od 60 odsto njih izabralo je benzin, a 24 odsto automobil sa dizel pogonom, priča Romana Ranković iz „Polovnih automobila“, navodeći da su ovakvi podaci usko povezani i sa ponudom na našem tržištu.

MAJSTORI KAŽU – DIZELAŠI IDU U PROŠLOST

U Srbiji zbog nižeg standarda, „dizelaši“ su i dalje omiljeni automobili. Starija dizel-vozila značajno manje troše goriva od svojih vršnjaka koje pokreće benzinski motor.

-Ljubav prema dizelašima je duh iz prošlosti. Dominacija je počela devedesetih kada „golf dva“ bio najraspostranjeniji auto, u koji si mogao da sipaš svašta, čak i jestivo ulje, a on bi bez problema mogao da se vozi, za Sputnjik priča Miladin Knežević, automehaničar „Banjica-auto“.

Prema njegovim rečima, slika se iz godine u godinu menja. Cene benzina i dizela su gotovo izjednačene, a troškovi održavanja su na strani benzinaca.

- Dizelaši su danas puni elektronike, dizni, osetljivi su na prljavo gorivo. Značajno treba više novca za održavanje, jer nova vozila imaju plivajući zamajac, turbine, a to su skupi delovi za koje treba izdvojiti i po nekoliko stotina evra, navodi Knežević.

Vlasnici četvorotočkaša koji su prešli preko 200.000 kilometara, česte su mušterije u mehaničarskim radionicama. A kako majstori navode, kod vozila koja su prešla preko 100.000 kilometara – ništa ne sme da vas iznenadi.

STROŽI EKOLOŠKI USLOVI UTICALI NA PROIZVOĐAČE

Pre nekoliko decenija „nafta“ je bila značajnije jeftinija od „super“ goriva. U međuvremenu proizvođači energenata, kao i fabrike automobila su napredovale da bi se prilagodile sve oštrijim ekološkim standardima.

-Naftna industrija ima obavezu da odgovori zahtevima sve strožih standarda zbog čega su na putu od EURO1 do EURO 6 standarda u rafinerijama uložena za druge privredne grane nezamislivo velika sredstva. Podsetiću samo da je maksimalni udeo sumpora u dizelu „D2“ bio 2.000 ppm, a u današnjem evrodizelu je 10 ppm. Prodaja dizela „D2“ u Srbiji je prestala 2013. godine, za Sputnjik navodi Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS-a.

Prema njegovim rečima, oduvek je postojala razlika među motornim gorivima u nivou emisije zagađujućih materija.

- Tečni naftni gas i komprimovani prirodni gas već godinama se koriste u saobraćaju kod država koje vode mudru ekološku politiku. One decenijama unazad favorizuju upotrebu ovih goriva u gusto naseljenim sredinama i u nacionalnim parkovima, navodi Mićović.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije naglašava se danas podsticaji daju za vozila sa smanjenim nivoom emisije gasova sa efektom staklene bašte, pa ovaj kriterijum donekle menja redosled na listi dostupnih motornih goriva. Kada su u pitanju vozila na električni pogon, treba biti obazriv u izračunavanju pozitivnih efekata.

-U prvom redu ako je udeo električne energije proizveden iz fosilnog goriva, uglja na primer, velik, tada će naša elektrovozila i dalje pokretati električna energija, ali će primarno porasti proizvodnja i spaljivanje uglja. Nešto smo postigli, gradovi puni elektro vozila će imati čistiji vazduh, ali smo to zagađenje izmestili u termoelektrane koje će u vazduh izbaciti daleko više zagašujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte, zaključuje Mićović.

rs.sputniknews.com

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU