ZARAĐUJU OD LESKOVAČKOG ROŠTILJA: Slovenačke kompanije bez ograničenja proizvode srpske specijalitete koje bismo mogli da zaštitimo
ZAŠTITA proizvoda iz Srbije, pred komisijom Evropske unije, donela bi dobre rezultate. Imate odlične prehrambene proizvode, pa kad ih budete zaštitili, niko drugi ih ne može imati. U Sloveniji imamo leskovačke ćevape, a to je uzeto sa vašeg tržišta. Ako ih, međutim, budete vi zaštitili, mi više nećemo moći da ih imamo. Samo će Srbija moći pod tim imenom da ih proizvodi.
Foto V: Danilov
Objašnjavajući značaj zaštite prehrambenih proizvoda pred EU komisijom, ovo je ispričao Izidor Krivec, vlasnik jedne velike fabrike mesa i predsednik Udruženja GIZ Mesne industrije Slovenije. Kako je objasnio, uvek se zalaže da se kupuju domaći proizvodi, pa i da u našoj zemlji srpska hrana treba da bude na prvom mestu, ali da zbog kvaliteta i bezbednosti, oni zaslužuju drugo mesto.
- Moja kompanija je imala razgovore o preuzimanju pojedinih mesnih industrija u Srbiji, ali je sve odloženo zbog pandemije - rekao je Krivec. - Cilj mesne industrije iz Slovenije je da budu na tržištu Srbije mnogo više od sadašnjih četiri odsto svežeg mesa i oko 4,3 odsto prerađevina. Srpske kompanije, iz mesne industrije, u procesu priključenja EU bi trebalo da iskoriste sredstva i nabave novu tehnologiju, koja će im omogućiti dalji rast i razvoj.
Udruženi slovenački proizvođači zaštitili su kranjsku kobasicu u EU i imaju 13 sertifikovanih proizvođača po proverenoj recepturi i strogim uslovima kvaliteta. Na tržištu nastupaju i sa zaštićenim imenima pršuta.
S druge strane, Srbija na nivou EU, nema zaštićen nijedan proizvod. U Zavodu za intelektualnu svojinu postoji 79 važećih registrovanih oznaka geografskog porekla. Od svih njih, samo tri konkurišu za evropsku listu - ariljska malina, fruškogorski lipov med i pirotski kačkavalj. Slovenija ima u EU zaštićenih 50 proizvoda.
Ilustracija Toše Borkovića
Prema rečima Ane Ahčin, generalne sekretarke GIZ Mesne industrije Slovenije, uvođenjem prehrambenih proizvoda u EU šeme kvaliteta dobijaju proizvođači, država i potrošači. To podrazumeva zaštitu geografskog porekla, oznake i tradiicionalnog kvaliteta. Kada postoji oznaka bolja je prodaja, potrošači znaju šta kupuju, a proizvođači se bore na taj način sa nelojalnom konkurencijom.
KRANjSKA MOŽE SAMO U DEŽELI
- CELA Slovenija predstavlja teritoriju za proizvodnju kranjske kobasice, a za pravljenje kraškog pršuta i pančete samo pokrajina Kras - istakla je Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ Mesne industrije Slovenije. - Kada je kranjska kobasica dobila od EU oznaku kvaliteta, prodaja je porasla više od 10 odsto godišnje.