ĐUBRIVO DUPLO POSKUPELO: Rod ratarskih i uljarskih kultura mogao bi da naredne godine bude prepolovljen
VEŠTAČKO đubrivo u Srbiji, za manje od godinu dana, poskupelo je više od 100 odsto. Urea je u ovo vreme koštala oko 42, a sada je više od 100 dinara za kilogram. Ovakav, drastičan skok đubriva, zasigurno će dovesti i do njegove manje upotrebe. To sa sobom povlači da bi rod ratarskih i uljarskih kultura sledeće godine mogao da bude drastično niži.
Foto N. Živanović
Prema rečima Miloša Margana, poljoprivrednika iz Crepaje, oni još "vagaju" za koliko će smanjiti količine đubriva.Porodično obrađuju 240 hektara zemlje i godišnje "bace" oko 50.000 kilograma đubriva.
- Cena uree je otišla i više od 100 odsto u odnosu na prošlu godinu - kazao nam je Margan. - Žitarice jesu poskupele, ali to ni blizu ne može da pokrije našu proizvodnju. Razlika u ceni proizvoda ne može da pokrije rast pesticida, goriva i mineralnog đubriva. Stoku nemamo, pa ne koristimo stajsko đubrivo. U Crepaji ima vrlo malo stočara.
Ništa bolje prognoze nema ni Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. Kako kaže, ko je ranije obezbedio đubrivo ne mora da brine, a oni koji tek treba da ga kupe, sigurno je da će dobro razmisliti.
- Slušamo da cena gasa ide gore, ali znamo da je đubrivo najvećim delom proizvedeno dok je ovaj energent bio jeftiniji - ispričao nam je Kiš. - Tako je i sa cenom mesa i ulja. Pre osam godina suncokret je bio 55 dinara, a ulje polovina sadašnje cene. I nije pao sistem. Uljare su prodavale i zarađivale. Ovo sa đubrivom ne znamo gde je kraj. Prihrana kreće i na proleće, a cene će rasti. Ljudi će i đubrenje prepoloviti, a to će onda uticati na smanjivanje prinosa.
Mali poljoprivredni proizvođači neće primenjivati agrotehničke mere, bar ne u toj meri u kojoj su do sada. Bez semena, ne mogu sejati, ali bez đubriva neće znati šta žanju.
ŠTO ZARADE, OPET ULOŽE
DRŽAVA je ranije davala pare i za đubrivo, ali više toga nema. Poskupela je sva proizvodnja. Sve što zaradimo sada ulažemo i samo obrćemo novac, kaže povrtar Jovan Lazarević:
- Njive će se manje đubriti. Posle soje, ako idu kukuruz ili pšenica ne treba toliko bacati đubriva, ali tamo gde je bio kukuruz ili šećerna repa, one su zemlju skroz ispostile.