NE MOGU SVET DA POKREĆU SAMO SUNCE I VETAR: Branko Terzić, međunarodni konsultat, o krizi i visokim cenama energenata

Međunarodni energetski konsultant iz Vašingtona Branko Terzić, generalni direktor u kompaniji BRG LLCB, ranije član Federalne regulatorne komisije za energetiku koga je imenovao predsednik SAD Džordž Buš stariji, ovako za "Novosti" objašnjava razloge svetske energetske krize. Terzić je bio član američkih predsedničkih savetodavnih odbora Nacionalnog saveta za naftu i Nacionalnog saveta za ugalj i pet godina predsednik ad-hok Komiteta UN za evropsku ekonomsku komisiju za čistiju električnu energiju. Jedini naš sunarodnik u SAD koji je bio izvršni direktor kompanije koja se kotira na Njujorškoj berzi.

* Koji su sve uzroci visokih cena uglja, sirove nafte i prirodnog gasa u svetu?

- Cene sirove nafte su porasle jer su OPEK i Rusija (OPEK+), koje kontrolišu 40 odsto svetske ponude, odbile da u potpunosti povećaju proizvodnju. Pre nekoliko godina, kralj Saudijske Arabije rekao je da je 70 dolara po barelu idealna cena za naftu, i to je otprilike gde je ona i danas. Cene prirodnog gasa su različite na tri tržišta, u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, jer svako ima svoje karakteristike ponude i potražnje. Postoji globalno tržište u nastajanju za transport tečnog prirodnog gasa (LNG) pomoću posebnih okeanskih tankera, ali to zahteva izgradnju objekata u lukama u zemljama proizvodnje i postrojenja za gasifikaciju u lukama u zemljama kupcima. No, to tržište LNG je premalo da bi se takmičilo za pune količine gasa koje isporučuju cevovodni sistemi. Evropska proizvodnja prirodnog gasa i nafte opada decenijama, jer su se mnoge zemlje opirale eksploataciji poznatih i dostupnih nalazišta nafte i prirodnog gasa pronađenih u škriljcima. Istovremeno, SAD su postale energetski nezavisne za naftu i gas razvijanjem ležišta iz škriljaca.

* Cene električne energije su dramatično porasle u Evropi?

- Cene rastu gde su prirodni gas, ugalj ili nafta, gorivo za proizvodnju električne energije, zbog povećanja cena svih goriva. Cene su porasle zbog povećanog oslanjanja na, sada skup, prirodni gas, ali i zbog podrške obnovljivim izvorima energije, suncu i vetru, kada sunce ne sija jako, ili je vetar slab. Osim toga, zemlje kao što su Nemačka i Italija, prerano su zatvorile nuklearne elektrane koje su proizvodile električnu energiju bez ugljenika, po stabilnim cenama.

* Srbija je postala tranzitna zemlja za isporuku gasa preko "Balkanskog toka", a najavljen je i krak ka Bugarskoj. Kako ocenjujete značaj tog projekta?

- Srbija je svoj sistem prirodnog gasa prodala ruskom "Gaspromu", očekujući da će tada planirani gasovod "Južni tok" imati tranzitni krak u Srbiji i da će se skladište prirodnog gasa razvijati i širiti. Srbija je u to vreme imala najviše cene prirodnog gasa u Evropi, delom zbog nedostatka skladišta. Novi razvoj, uz tranzitne takse je pozitivan, kao i očekivanja da će skladište biti povećano. Međutim, u budućnosti se može očekivati pritisak da se utvrdi datum kada će se smanjiti upotreba prirodnog gasa. Srbiji su obećane niske cene prirodnog gasa u budućnosti.

* Da li će pritisak "energetske tranzicije" uticati dodatno na cenu, količinu i pouzdanost energije?

- Izraz "energetska tranzicija" odnosi se na planirano smanjenje upotrebe fosilnih goriva, uglja i prirodnog gasa, i njihovu zamenu obnovljivim i izvorima koji ne emituju ugljenik, poput nuklearne fisije ili fuzije. U Glazgovu, u Škotskoj će od 31. oktobra do 12. novembra biti održan 26. sastanak Konferencije stranaka UN o klimatskim promenama (COP 26) radi ubrzanja delovanja ka ciljevima Pariskog sporazuma i Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama za smanjenje emisije štetnih gasova u budućnosti. Ovo "ubrzanje" znači da će vodeći zagovornici, kao što je administracija Džozefa Bajdena u SAD, pozivati sve zemlje, velike, male, bogate i siromašne, da brže zamene fosilna goriva u proizvodnji električne energije, benzinski transport električnim vozilima i postepeno ukinu korišćenje prirodnog gasa za kuvanje i grejanje u stambenim i poslovnim prostorijama. Cena ove "tranzicije" mogla bi biti prilično visoka za zemlje u razvoju i one koje u velikoj meri zavise od uglja, kao što je Srbija. Ključno pitanje je da li će SAD, EU i druge razvijene zemlje pružiti finansijsku podršku manjima za tu tranziciju.

* Da li je uopšte moguće da se male zemlje prilagode ovako strogim energetskim uslovima koji su predviđeni konferencijom o klimatskim promenama u Glazgovu?

- Manje nacije mogu da rade na politikama koje koriste poznate, isplative programe. Ovo bi uključivalo proučavanje, podsticanje i zakonodavstvo koje podržava energetsku efikasnost, očuvanje energije, uvođenje distribuiranih energetskih resursa i ekonomsko određivanje cena električne energije. Srbija bi takođe mogla da eksploatiše sopstvene prirodne resurse, uključujući fosilna goriva, geotermalne lokacije, hidroelektrane i biogoriva. Energija će biti skuplja u budućnosti po bilo kom scenariju predloženom u Glazgovu. Ako Vlada Srbije ne može mnogo da učini po pitanju globalnih cena energije, može uvesti programe koji smanjuju potrošnju, bez velikih odricanja.

* Koji su rizici ubrzanog napuštanja fosilnih goriva i preranog usvajanja preagresivnih ciljeva smanjenja ugljenika?

- Prvi rizici su oni u pogledu kvaliteta usluge i pouzdanosti električne mreže. SAD su već videle takve rizike, pri nestanku struje i skoku cena u Kaliforniji i Teksasu. U oba slučaja postojali su neadekvatni rezervni kapaciteti, jer su kreatori takve politike koristili previše optimistične procene proizvodnje energije od vetra, sunca i postojećih elektrana na prirodni gas. Vek iskustva u radu sa električnom energijom dokazao je da je ekonomičnije nositi "višak" rezervnog kapaciteta, imati na raspolaganju elektrane u stanju mirovanja, negoli da nestane struja. Povećano uvođenje sunčeve energije i vetra za proizvodnju kilovata mora uključivati novi skup realnih pretpostavki o tome koliko su rezervni kapaciteti potrebni i koliko će to koštati. Naš stil života u 21. veku zahteva pouzdanu, adekvatnu i pristupačnu električnu energiju. Kreatori politike moraju da uvere svoje glasače da će sve promene u mešavini energije održavati potrebne energetske standarde, jer privreda, zdravlje i bezbednost građana to zahtevaju.

GASOVOD NIŠ - DIMITROVGRAD DO 2023.

* SAD i EU pozivaju Srbiju da usvoji politiku diversifikacije snabdevanja prirodnim gasom. Da li je to realan predlog?

- Politički cilj poziva na diverifikaciju je da se smanji oslanjanje Srbije na prirodni gas iz Rusije. Kao bivši izvršni direktor kompanije za distribuciju prirodnog gasa u SAD razumem rizik oslanjanja na jednog snabdevača. Kako bi pomogla u diverifikaciji Srbije prošlog maja 2021, Evropska investiciona banka (EIB) objavila je da finansira kredit od 25 miliona evra za izgradnju srpske deonice interkonektora za prirodni gas od 171 kilometara između Srbije i Bugarske. Novi gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji bi mogao da počne sa radom do 2023. omogućio bi Srbiji da se snabdeva prirodnim gasom od drugih postojećih snabdevača, poput terminala za LNG u Grčkoj, ili preko jadranskog gasovoda (TAP) koji se povezuju sa gasnim poljima u Azerbejdžanu. Međutim, ne postoji garancija da će LNG, istovaren u Grčkoj, ili TAP gas biti po ceni konkurentni trenutnim ugovorima o gasu.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU