PANEL U STUDIJU NOVOSTI: Na temu "Može li ekonomija da se vrati u budućnost" govorili su ministri Mali i Momirović i brojni gosti (VIDEO)

Moderator razgovora je Dušan Stojaković, urednik Ekonomske rubrike u "Večernjim novostima".

Mali: Srbija sa rastom od najmanje 7 odsto biće među top 3 zemlje u Evropi

Našim merama koje su bile pravilno targetirane, koordinirane, bili smo uspešni u borbi protiv najveće ekonomske krize koja je pogodila globalni svet.

Imali smo pad BDP-a minus 0,9. Ove godine prognoza MMF je 6,5 odsto rast, a znamo da će biti najmanje 7 odsto - rekao je Mali na panelu "Može li ekonomija da se vrati u budućnost", koji se održava u TV studiju Kompanije "Novosti".

- Srbija će sa tim rastom biti među top tri zemlje u Evropi u doba najveće ekonomske krize, sačuvali smo proizvodne kapacitete, nemamo višak nezaposlenih, ispunili smo sva obećanja građanima.

Još treći paket pomoći nije gotov i posebno važno, naše opredeljenje, osim da smo pomogli privredi, sačuvali proizvodne kapacitete, nikad više novca u kapitalne investicije, železnice, škole, nabavku opreme nismo ulagali nego sad.

Makroekonomska stabilnost se zadržava, a udeo duga u BDP-u 57,2 odsto, sačuvali smo ekonomiju, kapacitet.

Sada smo svedoci da Srbija pobeđuje u onome gde nikad do sada nije pobeđivala privreda, ekonomija i stopa rasta BDP-a.

Momirović: Srbija ima najjeftiniju struju u Evropi

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović istakao je da želi da da podseti građane, pre svega ljude koji rade u hotelskom sektoru koliku je pomoć država dala u hotelskoj industriji, kao i da je spasila zaposlene u hotelima.

Pored turističkog i hotelskog sektora pogođen je i transport, a država sa 22 miliona evra pomogla je kompanije koje poseduju autubuse i spasila 15.000 radnika koji rade u transportu. Takođe, osam milijardi evra država je dala privredi, koja je to moć Republike Srbije u ovom trenutku.

Kao neko iz privrede jasno je što mala privreda podržava ovu Vladu. Veliki privrednici će preživeti.  Mala privreda je ona koja se teško bori sa ovakvim situacijama. Srbija je primer kako se nosi jedna odgovorna Vlada sa ovako kriznim situacijama.

Bilo da radite u preduzeću ili rukovodite jednim resorom da li ste sposobni pošteni, želite da budete štedljivi, odgovorni i obeveze koje ste preuzeli da zavšrite. nekada stvari u odlučivanju idu lakše.

Izvršna vlast podrazumeva procedure koje mogu da ukoče njeno izvođenje bilo kakvih projekata. Međutim, mi smo kao vlada i politička struktura dokazali ne samo građanima, već i ljudima u regionu i Evropi, što ste mogli da vidite kada je u Srbiji bila Angela Merkel.

 Kojim  se Merkel rečima obraćala našem predsedniku Republike, ako imate zdrave ambicije vi možete da uradite sve, a ovo što mi sada radimo ovaj ivneseticioni talas po mom dubogom uverenju istorija će dati reč.  

Ovaj broj auto-puteva koji se gradi, kao  i brza prugu kada 40 godina niste imali nikakve investicije u železnici, to je veliki projekat i to ne mogu zlonamereni ljudi puni mržnje da osprore kada dođu do ove teme preskoče je.

Setimo se nekoliko godina u nazad ekoloških projekata , protesta, ustanaka finansiranih iz inostranstva, pod fimrom da se zalažu za prekid Rio Tinta i zagovarali termoelektrnu Tesla, RTB  Kolubara, Bor i železaru.

Zamislite da smo popustili pod pritiscima, gde bi danas bili.

Naša energija je jeftina , a situacija takva je da je Nemačka objavila kako da se građani ponašaju u uslovima restikcije električne energije.

Srbija to neće osetiti. Građani imaju najjeftiniju sutru u Evropi, a privreda kontinuirano sanbdevanje svim energentima - rekao je ministar Momirović.

Mali: Do kraja 2025. godine prosečna plata 900 evra, a penzija 400 evra

- Ne igramo se sa stabilnošću javnih finasnija. Vodimo odgovornu politiku. To smo pokazali od 2014. godine merama fiskalne konsolicaije. Niko nije želeo ni da govori o tome, a kamoli da sprovede najteže mere smanjenje plata i penzija - rekao je ministar Mali.

Sprovedene su kako bismo došli da uprskos najvećoj globalnoij krizi ikada Srbija bude kada je njena ekonomija u pitanju, javna finansija i deviznih rezervi, da smo stabilni i lideri u Evropi.

Godinu i po dana unazad, ceo svet je stao, nikad pre toga globalna ekonomija nije stala, mnoge razvijenije zemlje nisu imele ni respiratore ni vakcine, a mi smo za jednu godinu izgradili tri kovid bolnice, fabriku vakcina, bili smo jedina zemlja uregionu koja je sve to i postigla, i koja će da prozvodi svoje vakcine.

Srbija je ispod tog nivoa 60 odsto udela javnog duga BDP

Milioni ljudi u Americi bez posla, u Srbiji se nije desio haos u privrednim aktivnostima, kursevi, inflacija, zatvaranje fabrika, a Srbija je sve to izbegla.

Sačuvan je stabilan kurs, Srbija je sačuvala ekomoniju i Srbija je ostala na visini zadatka. Svako obećanje smo ispunili, ali nije bilo lako, ogroman izazov,ali smo pokazali da smo na visini zadatka.

Dva imperativa koje je predsednik Vučić postavio spasavanje života i  ekonomijesmo uspeli. To su dokazali i MMF , Svestka banka, kao i  Evropska komisija. Postali smo lideri i primer kako da se država odgovorno nosi sa krizom.

Što se tiče buduđnosti, imamo jasnu projekciju stope rasta za naredni period, naredne godine 4,5 odsto, idemo sa smanjenim deficitom do 3 odsto kako bismo održali taj nivo javnog duga ispod 60 odsto.

I sledeće godine imaćemo udeo ispod nivoa mastrihta, ispod 60 odsto. Takođe,
nastavljamo sa povećanjem plata u javnom sektoru, penzija po švajcarskoj formuli. Doneli smo odluku da povećamo minimalnu zaradu preko 35,000 dinara od 1. januara - 300 evra.  9,4 odsto povećanje.

Ako se setimo 2010  minimalna je bila 15.700 sada 35, a plus to pokazuje format i sadržinu odgovorne ekonomske politike. Borimo se za nove investicije,nikada se više ne gradi, mreža do svakog domaćinstva, mreža auto- puteva, da se u svakoj lokalnoj samoupravi izgrade fabrike za prečićavanje otpadnih voda.

Mreža novih pruga kroz Srbiju... investitore podiže privredni rast i kvalitet života
Izvazovi su ogromni. Trebalo je izdržati pritisak koji je predsednik Vučić imao d se taj Turski tok koji je završen kroz Srbiju nikad ne izgradi.
Da nismo napravili gasovod imali bismo ogroman problem, niko nam ne bi mogaopomoći, niko nema ne bi mogao garantovati isporuku gasa.  A pogledajte ceo svet je u kolapsu, ljudi nemaju struje za fabriku i domaćinstva.

Ponovo pale termoelektrane. Mi imamo uglja, termoelektrane i dobru cenu gasa, pregovaramo sa ruskom federacoijom, stabilni smo.
Imamo mnogo izazova ispred  nas. Imamo jasnu strategiju za tri godine.

Do kraja 2025. godine prosečna plata 900 evra, prosečna penzija 400 evra, završeni auto-putevi, rekosntrukcije, najvećih pravaca železnice, kanalizaciona mreža, zelena agenda, prečišćavanje otpadnih voda, bolji životni standard - rekao je Mali.

Vasić: Kako je bankarski sektor prošao kroz COVID 19

Bankarski sektor je održao kreditnu aktivnost i poslovanje banaka tokom 2020. godine uprkos teškoj krizi izazvanoj pandemijom kovida 19, rekao je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić na ekonomskom panel u organizaciji Novosti "Može li ekonomija da se vrati u budućnost".

- Ekonomski ciklus nije prekinut, nastavljena je potrošnja iako je bila vanredna situacija, zahvaljujući brzoj intervenciji države i NBS - rekao je Vasić i dodao:

Država je brzo reagovala i amortizovala rizik i posebno pomogla malim i srednjim preduzećima sa dve garantne šeme, a banke su plasirale novac u vrednosti odukupno 2,5 milijardi evra. Vasić je napomenuo da je u tom delu privrede zaposleno oko 80 odsto radnog stanovništva, kao i da je broj zaposlenih čak i porastao prošle godine.

- Sve to govori da ekonomija nije stala, što je dobra osnova za prognoze da će rast BDD iznositi oko šest ili sedam odsto - naveo je on.

Vasić dodaje da je bankarski sektor dobro odreagovao i ubrzao digitalizaciju rada banaka, koje su normalno funkcionisale i u tim uslovima.

Bankarski sektor je nastavio da kreditira privredu i građane i to je dobar osnov za dalje, dodao je Vasić.

Ivković: Srbija ide sigurnim putem

Na pitanje moramo li da se plašimo pomeranja kursa, mogu li naše finansije i moneta da podnesu pritiske pogotovu enegetska kriza, viceguverner Ana Ivković kaže:

Može ekonomija da se oporavi, posle korone, i hoće, neki delovi će se vratiti pre, neke kasnije zavisno od stanja u kojima su ekonomije bile pre nego što se desila pandemija.

Guverner, predsednik zemlje, Vlada i ministri koji su imali važnu ulogu u borbi protiv pandemije kao nosioci ekonomskih politika su se borili.

Tokom prvog tromesečja ove godine, Srbija je dostigla predkrizni nivo BDP, krajem drugog smo na tri odsto iznad predkriznog i to govori da idemo sigurnim putem.

Srbija pre pandemije imala dinamične stope rasta od 4,5 odsto i tim putem je Srbija krenula i nastavlja - kaže Ivković.

Takođe, Ivković je odgovorila i  na pitanje li Srbija ima dovoljno rezervi da odbrani nacionalnu valutu.

- Kada je krenula pandemija, prva je reagovala NBS, smanjemem referentne kamatne stope, i u regionu i svetu .

Sve mere koje je preuzela NBS, svakog meseca se reagovalo sa nekom od mera u borbi protiv ekonomskih posledica pandemija. Privremenost mera je potencirana, jer trajanje zavisi od visine šoka kojim smo izloženi.

Rezultat  je sačuvana likvidnost, nesmetano funkcionisanje tokova novca, sačuvama radna mesta, dohoci, stabilnost. To potvrđuje da su nosioci ekonomske politike umeli da Srbiju sprovedu kroz pandemiju.

Stabilnost kursa dinara prema evru sačluvana.

Devizne rezerve na kraju septemnbra 16,8 milijardi evra. Najviši nivo na kraju jednog meseca, i ne da nisu tokom pandemije smanjene nego su povećane za oko 20 odsto

Taj stub odbrane valute je sačubvan, lane je NBS reagovala prodajom deviza od 1,45 milijarde evra.

Ove godine januar-septembar neto kupovina 1,1 milijarde evra . 76 odsto prošlogodišnje neto prodaje je kompenzovano. Sve se duguje snažnom ekonomskom rastu. Sjajna vest o povećanju projekcije MMF za Srbiju je na 6,5 odsto sa prethodnih kulskih 6.

Projekcija za Srbiju za sve tri godine, od prošle do sledeće projektuju rast od 10 odsto, nema nijedna zemlja, ako isključimo Tursku. Prva naredna Rumunija 7,9 pa Poljska 7,5.

Ana Ivković je naglasila da postoje mišljenja da se politika vodi rigidno. Da bi novčana masa mogla da bude malo hrabrija da se poveća za 30 odsto.

Tačno je da još u Srbiji postoji sećanje na hiperinflacijsku  porošlost.

Tačno je i da u prethodnih devet godina inflacija bila na nivou dva odsto, čak i tokom krize ona je u proseku 2, 2 odsto.

Izuzetno nisko kretanje inflacije naročito april - maj kada je došlo do zatvaranja ekonomije bila 0,7. u međuvremenu došlo do delovanja nekih faktora.

 U NBS sagledavamo brojne predloge koji dolaze. i zajednički imenilac da oni nisu praćeni detaljnim analizama, nego bilo kakvim analizama kako bi se ti predlozi sproveli i kakve bi imali efekte na ukupnu makreekonomsku sliku, na makroekonomska kretanja. Nismo čuli da je neko za Srbiju predložio, ali jesmo jedno mišljenje koje se tiče politike kursa dinara. Koju bi trebalo koristi u cilju podsticaja izvoza.
Takođe, neaugmentovano posebno interesantno od 2017. godine NBS reaguje ako gledamo dug period, NBS od tad na deviznom tržištu neto kupila 4,65 milijardi evra, branili dinar od preteranog jačanja.

I to je sve u skladu sa ukupnim kretanjima u realnom sektoru. Nismo dozvolili deprecijaciju. To je jedno od mišljenja da se čuje u medijima. uz to, podaci o izvozu robe i usluga to ne potvrđuju. S obizorm da je izvoz robe 2, 3 puta veći u odnosu na 2012. ove godine na nivou 27 milijardi robe i usluga, a  samo robe 20 milijardi evra.

Taj pokazatelj pokrivenost robe i usluga izvozom robe i usluga povećan za 20 procenatnih poena.
Konkretno za ovaj predlog rast novčane mase od 20 do 30 odsto možemo da kažemo načine kreiranja, a to je kreditna aktivnost banaka ka ne monetarnom fondu ona jeste dinamična ali ne sme briti prekomerna. To vodi trajnim inflatornim pristicima.

Pozicija države prema ne bankarskom sektoru i to utiče na fiskalni rezultat - naglašava Ivković.

Ivković: Srbija dinamično raste

Ono što je NBS komunicirala je i podizanje potencijalnog rasta u srednjem roku sa 4 na 4, 5 odsto i to se duguje infrastrukturnim radovima da povećaju građevinu u BDP.

Sriba ima dinamiačn razvoj, imamo popravljanje projekticje rasta na srednji rok i četiri snažna kanala u finansiranja.

Investicioni kediti kraj avgusta 5, 1 milijardu evra, drugi kanal profitabinost srpskih preduzeća povećana drastično u odnosu na 2014. godinu.

Pomogle mere NBS, drastično niži troškovi kamata i kursnih razlika i nekih 278 milijardi dinara popravlja rezultata privrede po ta dva osnova. Prostor za investicije i to smo iskoristili i po stopi od 8,5 posto.

Napori predsednika da se obezvedi energetska bezbednost ali se pravi i plan reakcije. Tako da taj predlog ili bi značio prekomernu kreditnu aktivnost ili vraćanja na neopravdano visok fiskalni deficit sa kojim je Srbija raskrstila osim u kriznoj godini, kao pršle godine. Srbija dinamično raste – naglasila je Ivković.