MINISTAR MALI: 1. novembra počinje isplata 30 evra svim građanima

- To je onih 30+30 evra za koje su se ljudi već prijavili. Otvaramo 15. novembra prijavu za 20 evra, a taj novac će biti isplaćen u decembru mesecu - dodao je ministar gostujući u Jutarnjem programu TV Hepi.

Ministar Mali je napomenuo da građani Srbije ne treba da se prijavljuju za 30 evra koje će dobiti u novembru mesecu, jer su se za njih prijavljivali u maju, kada im je, takođe uplaćeno po 30 evra.

- Ono što je predsednik Aleksandar Vučić i obećao, to se i ispunjava. Takođe, od 15. novembra počinje prijavljivanje za dodatnih 20 evra pomoći, za one koji se nisu prijavili za 30+30 evra, a ispunjavaju potrebne uslove ili koji su u međuvremenu postali punoletni. Penzioneri i svi koji su se već prijavili za 30+30 evra, za dodatnu pomoć od 20 evra ne treba da se prijavljuju, već će im ona biti automatski isplaćena u decembru mesecu - objasnio je on i dodao da će penzionerima početkom sledeće godine biti isplaćeno i dodatnih 20.000 dinara.

Ministar finansija je napomenuo da je za tri paketa pomoći prošle i ove godine država izdvojila oko osam milijardi evra, što je pomoglo da se očuvaju radna mesta i proizvodni kapaciteti.

- Nama je učešće javnog duga u odnosu na BDP i dalje ispod 60 procenata, a pogledajte druge zemlje, primera radi Francusku, Španiju, ili one u regionu poput Hrvatske. Njima je javni dug otišao preko 80, čak i preko 100 odsto u odnosu na BDP. A mi, pored svih ulaganja, pomoći privredi i građanima, u ovom trenutku gradimo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a do kraja godine se nadamo da će ih biti još tri. Gradimo Moravski koridor, deonicu Požega – Preljina, Iverak – Lajkovac, Valjevo – Lajkovac, Ruma – Šabac – Loznica, gradimo Fruškogorski koridor, brzu saobraćajnicu između Surčina i Novog Beograda i krećemo sa radovima na deonici Niš – Pločnik – Merdare. Takođe, očekujemo da krenu radovi i na Dunavskoj magistrali i Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Pored toga, završavamo i brzu prugu Beograd – Novi Sad, koja treba da bude završena do proleća, kada ćemo do Novog Sada iz Beograda putovati 35 minuta u novim, modernim kompozicijama - objasnio je Mali.

Siniša Mali je podsetio i da u Beogradu boravi više od 100 svetskih delegacija, čime se obeležava šest decenija od prve konferencije Pokreta nesvrstanih, što nam pruža novu političku i ekonomsku šansu.

On je rekao da je tokom vikenda održano nekoliko sastanaka, kao i večera sa predsednikom vlade Alžira i sa predsednikom Gane.

- Razgovarali smo o traktorima, vozilima, o saradnji u oblasti poljoprivrede, čak i o IT sektoru, razvoju veštačke inteligencije, e-uprave, digitalizacije. Oni dolaze spremni znajući da je Srbija napravila ogromne korake u tom pogledu, sa željom da sa njima podelimo iskustva - naveo je on.

Dodao je i da je sa predsednikom Gane bilo reči o ulaganjima u finansijsko tržište, o građevini i drugim projektima što daje šansu našim fabrikama i proizvođačima.

- U protekle dve decenije njima se pet puta povećao broj stanovnika, a raste im i kupovna moć, pa je to šansa za naše proizvođače i trgovce. To su naše prijateljske zemlje, otvorene za saradnju. Ovo je potvrda napora predsednika Vučića, da postavi Srbiju kao faktor mira i stabilnosti u regionu, ali i kao zemlju koja je okrenuta i ka istoku i ka zapadu i koja je otvorena ka svima - objasnio je Mali i istakao da je prvenstveni interes dobrobit građana naše zemlje.

Istakao je da je sa predsednikom Gane razgovarano i o povećanju broja stipendija za studente.

- U ovom trenutku imamo oko 500 stipendija, što nije veliki broj. Danas u velikom broju afričkih zemalja imate ljude koji su veoma uspešni, na visokim pozicijama, a koji govore srpski, jer su ovde studirali. Dakle, razmišljamo da obnovimo ono što je ranije prekinuto. Ti ljudi koji budu dolazili ovde, završili studije i vratili se u svoje zemlje, naravno da će imati otvoren i drugačiji odnos prema našoj zemlji. To je dugoročno razmišljanje i način za izgradnju stabilne pozicije ozbiljnog partnera, kakav Srbija treba da bude svim tim zemljama u svetu - rekao je on.

Istakao je da novca ima ako se vodi ozbiljna ekonomska politika.

„Kada govorimo o rastu naše ekonomije, Svetska banka prvo je projektovala rast od 3,1 odsto u januaru ove godine, potom od 5 procenata, a prošle nedelje su povećali prognozu na 6 odsto. Mi kažemo da će biti najmanje 7 odsto, jer je treći kvartal bio sjajan. Hoću da kažem da se naša ekonomija oporavila mnogo brže nego što smo mislili, jer država je na pravi način targetirala sve što je trebalo da uradi“, naveo je ministar i dodao da će u naredne dve nedelje biti poznato koliko će biti povećanje penzija i plata u javnom sektoru.  

Mali je podsetio i da će od 1. januara biti uvećana minimalna zarada za 9,4 procenta, odnosno da će biti veća od 35.000 dinara.

- Ako uporedimo sa 2011. godinom, kada je minimalna zarada bila oko 15.700 dinara, jasna je razlika. U realnom iznosu, minimalna zarada je povećana duplo. To govori o snazi ekonomije, šta privreda može da izdrži i koliko smo usmereni ka tome da podignemo životni standard građana.
Istakao je da će Srbija imati iskorišćenost budžeta od oko 98 procenta, koliko je bilo i prošle godine.

- Nikada nismo bili efikasniji u sprovođenju. Tim premijerke Ane Brnabić svakodnevno prati šta se dešavanja i reaguje odmah. To se zove briga za ekonomiju, briga za narod - napomenu je on.

Mali se osvrnuo i na početak razgovora sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda koji će početi danas i trajati naredne dve nedelje.

- Do detalja prelazimo sve što se dešavalo tokom ove godine i gledamo plan za 2022. godinu. Mi za sledeću godinu predviđamo manji deficit, od tri odsto. Dakle, reč je o deficitu koji nas vraća u koloseke pre krize. Takođe, planirane su velika izdvajanja za investicije - rekao je on i podsetio da sa MMF-om nemamo finansijski, već savetodavni aranžman, kao i da je to potvrda nastavka reformi i da saradnja sa njima daje rezultate.

Mali je podsetio da se u našoj zemlji gradi velika fabrika za proizvodnju vakcina, jedina u regionu, a u saradnji sa partnerima iz Emirata i kompanijom Sinofarm iz Kine.

- Izgradili smo i tri nove kovid bolnice, koje su nam pomogle da se na pravi način borimo protiv pandemije. Na vreme smo reagovali i sa nabavkom respiratora, opreme i lekova, vakcina i svega što je bilo potrebno, čime takođe pokazujemo našu ekonomsku snagu. Mi smo sve to finansirali iz budžeta, to je novac građana, koji smo uštedeli i zaradili. Inače, nije reč o punjenju vakcina, već zaista o proizvodnji, koja prati razvoj i na tom polju - naveo je on i napomenuo da se sada sve više govori o Srbiji koja je promenila svoj imidž, o zemlji u kojoj se razvija IT sektor, veštačka inteligencija, zemlji gde se grade najmodernije fabrike, o zemlji koja sada pobeđuje u svim tim oblastima.