U EMIRATIMA VREDNO RADI 10.000 SRBA: Reporter "Novosti" u Dubaiju, gde se do marta 2022. odvija najveća svetska privredna manifestacija
SVE se može kad se emiri slože. Tako bi se mogli opisati Ujedinjeni Arapski Emirati. Iako ova država na Arabijskom poluostrvu sa izlazom na Persijski zaliv ima čak sedam dinastija, moć i bogatstvo nisu sprečili isto toliko kraljeva da zajedno stvore federaciju i jednu od najbogatijih država na svetu i to u pustinji.
Predsednik Srbije prilikom otvaranja našeg paviljona u Dubaiju / Foto D. Stojaković
Suvišno je pričati o čudima koja su podigli na pesku ili u moru. Gotovo da ceo svet zna za "Burdž kalifu", najvišu zgradu na svetu, ili veštačka ostrva u obliku palmi. Turisti plaćaju 100 dolara ulaz na plažu da bi se kupali gledajući na jedroliki "Burdž al Arab". Svi su čuli, ako već nisu iskusili, i o skijanju u tržnom centru...
Luksuz je moguće videti na sve strane, čak se i pustinja krije tako što su posadili živu ogradu uz auto-puteve sa pet-šest traka po pravcu, pa kad se klimatizovanim kolima ili autobusom prolazi, deluje kao da ste na nekom drugom mestu.
Ipak, izlazak iz vozila suočava turistu sa oktobarskih 40 stepeni u hladu, a tek noću "osveži" na, takođe neprijatnih, 30 celzijusa. Savet onima koji bi da posete Dubai je da to čine u novembru, decembru i januaru, kada su temperature oko 30 stepeni i kada je more prihvatljivo toplo u poređenju sa vrelim oktobarskim. Čak i u hotelima hlade vodu u bazenima!
Teški uslovi za život kompenzovani su odličnim uslovima za zaradu. Osim nafte, koje je sve manje, novac stiže i od usluga, jer je Dubai mesto sa najviše prestižnih hotela, a industrija zabave cveta. Istovremeno, novac od "crnog zlata" uložen je i u izvanredna logistička postrojenja koja brodske tovare prepakuju za nekoliko desetina minuta. Naš novinar na štandu Srbije / Foto D. Stojaković
Emiraćani su svesni da nafte neće biti doveka, pa čine sve da naprave državu koja će moći da zarađuje i živi i kad četvorotočkaše budu pokretale samo baterije. Otuda nije iznenađenje što je baš u ovoj zemlji, na 438 hektara, organizovana svetska izložba "Dubai EKSPO 2020", koja je zbog korone otvorena tek pre desetak dana i trajaće sve do kraja marta iduće godine. Među paviljonima na ovoj prestižnoj izložbi mesto je pronašao i naš, srpski. Kreativni tim predvođen Anom Ilić, direktorkom nacionalne plaforme "Srbija stvara" i višom savetnicom premijerke, napravio je izuzetan paviljon nazvan "Srbija stvara - inspirisani prošlošću, gradimo budućnost". Tu će biti kuća srpskih privrednika u narednih šest meseci, a ideja je da u tom periodu u Dubai dođe njih oko hiljadu.
Privredna komora Srbije je za njih obezbedila poslovni centar, gde će besplatno moći da se sastaju sa potencijalnim partnerima. Osim toga PKS plaća čarter let i kotizaciju, odnosno ulaznicu. Uz kontakte, to je prilika da veliki broj naših kompanija nađe partnere ne samo u arapskom svetu, nego i u azijskim i afričkim zemljama.
Da je veliki zadatak pred našim privrednicima svedoči i odlazak u tamošnje radnje. Detaljno smo pregledali jedan supermarket lanca "Karfur", veličine stadiona naših fudbalskih superligaša, a nažalost pronašli tek jedan srpski proizvod smešten na najdonjoj polici. Reč je o "evroblok" čokoladici. Komšije se bolje kotiraju. Slovenački proizvođač viršli ima desetak svojih proizvoda u rashladnim vitrinama.
Hrvati nude svoje začine, ali i nešto što Srbi, bez preterivanja, prave najbolje - ajvar, što nimalo nije pohvalno za nas. Zato je EKSPO prilika da Srbija pokaže šta ima, zna i može. Utisak je da ima prostora za naše proizvode, ali i industriju, pogotovo inovativnu. Hoće li naša privreda u tome uspeti, videće se tek polovinom sledeće godine kada bude poznato koliko unosnih poslova je ostvareno.
Burž el Arab, simbol Dubaija / Foto D. Stojaković
Inače, u Dubaiju živi gotovo deset hiljada Srba. Oni su najbolja preporuka za našu zemlju. Veliki broj radi važne i stručne poslove i kako se može čuti, na dobrom su glasu. Većina njih došla je trbuhom za kruhom. Iako je mnogo uspešnih Srba, neki su nam rekli da je bez obzira na visinu primanja, verovatno unosnije raditi na sličnim pozicijama u Evropi. Svaka funkcija i zvanje donose i obavezu stanovanja u određenom kvartu, propisan je i kvalitet automobila. Nezamislivo je da nemate sobaricu, a podrazumeva se i dadilja... Otuda, premda primanja jesu visoka, i rashodi su veliki.
Zanimljivo je i da su od desetak miliona stanovnika UAE čak 40 odsto Indijci na privremenom radu, a još 16 procenata ljudi iz Bangladeša. Domicilnog stanovništa ima tek oko dva miliona.
PAVILjON PET GODINA?
PRVOBITNO je bilo planirano da se svi nacionalni ili kompanijski paviljoni recikliraju, kada se u martu 2022. zvanično završi EKSPO. Ipak, razmišlja se da se svim učesnicima dozvoli da još pet godina koriste ove objekte koji su gotovo u potpunosti napravljeni od materijala koji mogu da se ponovo iskoriste. Posle ovog perioda, najverovatnije će ove građevine i infrastruktura biti ponuđeni početnicima u biznisu.
PROJEKAT SRPSKE FIRME
NA projektu paviljona UAE učestvovala je i srpska firma "Urban planing gajd inženjering" d.o.o. (UPG), osnovana 2005. godine u Inđiji. Ova novosadska kompanija od 2013. godine ima predstavništvo u Abu Dabiju. Tim inženjera prilikom projektovanja čeličnih konstrukcija radio je pod nadzorom Gorana Filipovića i Ognjena Sudžuma iz Abu Dabija, odnosno Dejana Ankića iz Novog Sada.
- Detalji pokretnih krila su bili najkomplikovaniji za projektovanje pošto je bilo potrebno da se uzme u obzir i ugib u različitim položajima, kao i prilikom zatvaranja i njihovog otvaranja - kaže za naš list Dejan Ankić.