"ZELENA ENERGIJA" - BIČ PROTIV MALIH DRŽAVA: Ekološka agenda postala ideologija Zapada - Srbija zaštitila svoje interese
RUSKI predsednik Vladimir Putin opisao je trenutnu situaciju na evropskom energetskom tržištu kao histeriju i haos i ocenio da na alternativne izvore energije treba postepeno prelaziti.
- Vidite šta se dešava u Evropi - pitao je Putin.
- Zbog čega? Zbog toga što se niko prema tome ne odnosi ozbiljno, neko se bavi spekulacijama na problemima klimatskih promena, neko nešto potcenjuje a neko počinje da smanjuje ulaganja u grane ekstraktivne industrije. Sada se na energetskom tržištu Evrope dobro vidi čemu vode određene neizbalansirane odluke. Naša zemlja ima apsolutno sve mogućnosti da izbegne slične greške.
Putin je dodao i da postepeni prelazak na zelenu energiju mora da postoji, i da je to jedan od prioriteta za Rusiju. Rekordne cene gasa, ali i uglja, koji je najskuplji u poslednjih 13 godina, usijale su berze električne energije. Megavat-sat struje sa 60 evra, koliko je koštao početkom leta, sada se prodaje između 160 i 200 evra. Berzanski stručnjaci ukazuju da će se cene stabilizovati, ali nikada na nivo pre toga. Evropske zemlje se bore da nabave dovoljno struje. Poljska odbija da zatvara rudnike uglja. Nemačka povećava proizvodnju iz uglja za 36 odsto. Italija i Španija se bore sa ogromnim skokom cena od preko 30 odsto za domaćinstva. Energetske kompanije u Velikoj Britaniji traže pomoć države.
Zapadne zemlje godinama pritiskaju našu da što brže zatvori termoelektrane i ugasi kopove uglja, koji garantuju jeftinu struju i da pređe na zelenu energiju. Aktuelna kriza u svetu dokazala je da je Srbija ispravno postupila štiteći odlučno svoje interese. Zbog takve politike, dok energetska kriza trese Evropu, naši građani i privreda imaće sigurno snabdevanje strujom i gasom, a za domaćinstva se njihova cena neće menjati u dogledno vreme.
Izvršni direktor za trgovinu u EPS-u Dragan Vlaisavljević rekao je da je Evropska unija završila tek prvu fazu početka zelene tranzcije i ocenio je da se prema sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi da je energetska politika Brisela bila neuspešna.
- U Nemačkoj je sada skupa struja posledica toga što imaju 50.000 megavata kapaciteta na vetar, a sada im radi 5.000 megavata, jer je godina bez vetra - objašnjava Vlaisavljević.
- A požurili su da ugase nuklearke. Oni kao bogata zemlja to mogu da isprave, dok je Srbija mala i nema pravo na grešku.
Energetski stručnjaci ističu za "Novosti" da bi odricanje Srbije od uglja značilo da bi u našoj zemlji struja duplo poskupela u roku od dve godine i zavisili bismo od toga da li vetar dovoljno duva i sunce dovoljno sija. Kroz taj scenario je prošla Rumunija.
- Ta zemlja je pod pritiskom Zapada pre više od deset godina prešla na zelenu energiju - objašnjava naš sagovornik.
- Uložila je ogroman novac koji je davala stranim kompanijama za vetroparkove. A onda su za godinu i po dana dobili duplo skuplju struju. Bilo je "bravo Rumuni za sprovođenje zelene agende", a razvalili su njihovu elektroprivredu.
On ističe da je u pitanju velika geopolitička igra čija je suština u novcu, da se razvijene zemlje još više obogate, a da siromašni budu još siromašniji. Cilj je, kako navodi, da moćni zadrže svoje pozicije na globalnom tržištu.
- Zelena agenda je nova ideologija putem koje bogate zapadne države koje su završile svoje idnustrijske revolucije, koristeći ugalj i naftu, jeftinu struju, sada sprečavaju nerazvijene zemlje da te energete upotrebe za svoj razvoj - objašnjava naš sagovornik.
- Tako, oni koji su vek i po, tokom svog industrijskog razvoja, zagađivali planetu ugljen-dioksidom, sada kažu - dosta je bilo, sada to nije dozvoljeno drugim zemljama.
Ove razvijene zapadne zemlje su iskoristile svoja prirodna bogatstva, istrošile svoje kopove i napravile su novu, zelenu tehnologiju koja je skuplja i pokušavaju da države, poput naše, nateraju da je kupuju, koriste i prave skupu struju.
- Oni će sada da zarađuju kroz nove tehnologije, taj čist vazduh treba da plate siromašne zemlje - ističe sagovornik "Novosti".
- Niko ne spori da treba da brinemo o životnoj sredini, i da treba da pređemo na čistije izvore, ali to mora da bude postepeno. U suprotnom ćemo urušiti našu energetsku nezavisnost, a skuplju struju plaćaće građani i privreda.
SAD i Nemačka, kako navodi, najviše prednjače u pritiscima na Srbiju da što brže sprovede zelenu agendu. On ocenjuje da je zabrinjavajuće da ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja treba da brine o našoj zemlji i građanima, više brine o interesima ovih stranih zemalja.
VUČIĆ: TRAŽIĆU POMOĆ OD PUTINA
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić ponovo je ukazao na dolazeću energetsku krizu, dodajući da to brine sve, lidere EU i regiona, kao i da će on uputiti poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da po tom pitanju pomogne Srbiji.
- Najnovije procene cene gasa danas su 1.900 dolara za 1.000 kubnih metara - navodi Vučić.
- To nisu normalne cene, nije moguće izdržati. Mi i dalje plaćamo 270 dolara po kubnom metru.
Predsednik je rekao i da će se danas sastati sa zamenikom predsednika Vlade Ruske Federacije Jurijem Borisovom i preneće mu ličnu poruku za Putina, kojeg će zamoliti da nam pomogne po tom pitanju. Situacija sa strujom je, kako navodi, još gora.
- Ali, borićemo se, i nadam se da ćemo da uradimo ono što je važno i dobro za građane Srbije - istakao je Vučić.
BRISEL UGROŽAVA NAŠU BEZBEDNOST
EU zahteva bržu energetsku tranziciju od siromašnog regiona, i njima je u redu da Srbija uvozi 40 odsto električne energije 2030. i 2035. godine - navodi Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu strujom u EPS.
- To nije dobro za energetsku bezbednost naše države. Direktna primena takvog koncepta dovela bi do veće energetske zavisnosti Srbije i veće cene električne energije za domaćinstva, koja je sada daleko od tržišne. Ipak, kako je dodao, zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da izbegnu energetsku tranziciju, već je u pitanju samo dinamika, odnosno brzina promene.
Ocena "FORBSa"
AMERIČKI "Forbs" ističe da prelazak na ekološki čiste izvore energije može Evropu dovesti do energetske katastrofe već ove zime. Autor članka Dejvid Blekmon konstatuje da su mnoge zemlje većinom zatvorile elektrane na ugalj i gas. Tokom prošle godine to je dovelo do krize zbog slabog vetra, pa su morale da se vrate na ove energente.