ENERGETSKA NEZAVISNOST OMOGUĆILA NIŽE CENE: EPS obezbeđuje sve uslove za stabilnu proizvodnju uglja i struje i snabdevanje

"Elektroprivreda Srbije" obezbedila je sve uslove za stabilnu proizvodnju uglja i struje i snabdevanje električnom energijom. Da nemamo naše resurse za proizvodnju struje bili bismo na kolenima, a građani i privreda bili bi u mraku.

Ovo je u utorak izjavio vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić. Na globalnom nivou postoji velika zabrinutost zbog negativnog efekta visokih cena struje, gasa, uglja i nafte na čitavu privredu. Kako, za "Novosti", ističu ekonomski stručnjaci, poslodavci u našoj zemlji će zbog poskupljenja energenata trpeti manje štete od drugih. Grčić naglašava da iako je struja za privredu poskupela, EPS-ove cene su i dalje najpovoljnije u odnosu na konkurenciju. Sistem je, kako navodi, na vreme pripremljen za zimsku sezonu. On ističe da aktuelne turbulencije u Evropi potvrđuju da je insistiranje na očuvanju energetske nezavisnosti naše zemlje bila ispravna politika.

- EPS nije odgovoran za cene na berzi - objašnjava Grčić. - Slobodno tržište tera naše preduzeće da posluje u skladu sa situacijom na berzama. EPS je samo jedan od 63 licencirana snabdevača i privreda ima slobodu izbora od koga će kupovati struju.

Zahvaljujući EPS-ovim termo i hidroelektranama, kako ističe, Srbija nije uvoznik struje, već je energetski nezavisna država, a naši građani plaćaju najnižu cenu struje u regionu. Profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić ocenjuje da će Srbija, kada su u pitanju energenti, imati manje problema nego drugi. Naglašava da je EPS-ova električna energija značajno jeftinija za privrednike u našoj zemlji od one koju plaćaju u Evropi. Cena struje je, kako dodaje, za domaćinstva među najjeftinijima.

- Dobro je da država nije privatizovala EPS i da je sačuvala ovaj nacionalni resurs, jer da smo ga dali strancima, ko bi sada Srbiju pitao da li ima struju - ističe Savić. - To ne znači da ovo javno preduzeće ne treba da funkcioniše bolje i efikasnije, ali to nema veze sa vlasništvom. Takav kakav je, za nas je u ovom trenutku dobar. Sada nije pitanje koliko košta, nego da li je imaš, a sva sreća mi je imamo.

Savić ukazuje da bi Srbija bila u velikom problemu da je zatvorila termoelektrane, koje proizvode više od 70 odsto struje, kao što su neki predlagali, a nemamo drugi alternativni izvor energije. On naglašava da privrednici u Srbiji moraju da prestanu da se žale, jer posluju u uslovima tržišne privrede.

- Da će biti negativnog uticaja na privrednike, biće, jer smo mi deo Evrope i sveta - navodi Savić. - Ali oni koji su oslonjeni na EPS-ovu struju imaće manje štete, ti troškovi će manje uticati na njihovo poslovanje. Poslodavci koji koriste naftu i dizel, na to Srbija ne može da utiče, trpeće određene posledice.

On ocenjuje da je naša zemlja i po pitanju gasa u značajno boljoj poziciji nego druge države, jer imamo dugoročni ugovor sa Rusima i povlačimo veće količine ovog energenta nego drugi koji nemaju skladište. Izgradnjom "Balkanskog toka" smo, kako dodaje, obezbedili sigurno snabdevanje i postali tranzitna zemlja.

Dragoljub Rajić, koordinator mreže za poslovnu podršku, ističe da će poskupljenje struje uticati na četiri petine sektora privrede i da će u periodu od šest meseci do godinu dana doći do rasta cena krajnjih proizvoda i usluga ukoliko se ova energetska kriza nastavi. To će se onda odraziti na inflaciju. Ova situacija može da dovede i do smanjenja zaposlenosti i zarada. On ističe da analiza urađena u građevinskom sektoru, pokazuje da su tu cene u proseku već porasle 33 odsto.

ZA VELIKE POTROŠAČE LOŠE

BOJAN Stanić, iz PKS, ističe da će poskupljenje struje najviše negativnog efekta da ima na velike potrošače električne energije u prerađivačkoj industriji, prehrambenoj, metalskoj, hemijskoj, ali će uticati i na ugostiteljski sektor. On objašnjava da je do porasta cene električne energije došlo u drugoj polovini prošle godine kada je privreda počela da se polako oporavlja. Energenti najviše utiču na opšti porast cena i to je ono što se događa na svetskom nivou.

- Kada poskupe inputi za proizvodnju, onda se trošak prenosi na finalni proizvod ili uslugu - objašnjava Stanić. - Ovo što se sada dešava je globalni trend koji se spolja preliva na našu zemlju. Od ekonomske snage svake države zavisi kako će se uhvatiti ukoštac sa energetskom krizom i ekonomskim posledicama koje izaziva.

BEZ UGLjA KATASTROFA

VRŠILAC dužnosti direktora EPS Milorad Grčić ističe da bi odricanje od uglja koštalo milijarde evra i da bi zbog raznih interesa stabilnost bila ozbiljno ugrožena.

- Građani bi plaćali skuplju struju, a bez posla bi ostalo više desetina ljudi i to ne samo u "Elektroprivredi Srbije", već i u mnogim kompanijama koje posluju sa nama - navodi Grčić. - Predsednik Vučić se zalaže za jači EPS, a ne za njegovu privatizaciju i propast.

Kako ističe, ovo javno preduzeće posluje pozitivno. U prvom polugodištu ima profit od 97 miliona evra, a samo od izvoza struje za prvih devet meseci EPS je zaradio 86 miliona evra.

MOGU I POSTEPENO DA RASTU

UDRUŽENjE "Cementna industrija Srbije" napominje da je cena električne energije u Srbiji porasla gotovo tri puta u proteklih godinu dana, a dugoročna nestabilnost tržišta čini gotovo nemogućim predviđanje troškova električne energije. U Udruženju podsećaju i da Srbija još uvek nije obveznik plaćanja takse za emitovanje ugljen- -dioksida, te nije u obavezi da "špekulativni" rast cene električne energije na liberalizovanom tržištu u potpunosti isprati.

- Potrebno je po hitnom postupku, uz intervenciju države, umesto višestrukog povećanja cene električne energije razmotriti mogućnost njenog sukcesivnog rasta, posebno za potrošače električne energije na visokom naponu - izričiti su u "Cementnoj industriji Srbije". (S. B.)

Zapratite Nportal na Fejsbuku