NAŠU CENU GASA DIKTIRA DOGOVOR SA PUTINOM: Kako će se energetska kriza na globalnom nivou odraziti na srpsko tržište energenata

Prvi čovek "Srbijagasa" Dušan Bajatović potvrdio je više puta da se za domaćinstva ništa neće menjati i da će plavi energent plaćati isto do kraja grejne sezone. Sagovornici "Novosti", energetski stručnjaci, ističu i da je Srbija u povoljnom položaju što se tiče snabdevanja strujom i njene cene, jer nije podlegla upornim, dugogodišnjim pritiscima Energetske zajednice i zapadnih zemalja da zatvori kopove uglja, koji nam obezbeđuju jeftinu električnu energiju. Poskupljenje električne energije i gasa vodilo bi i ka gubitku investitora.

Dugoročni ugovor o uslovima snabdevanja plavim energentom koji Srbija ima sa "Gaspromom" važi do kraja godine. Za građane i privredu je izuzetno važno kakve će uslove naša zemlja uspeti da ispregovara za novi sporazum. Kako saznajemo, postizanje konačnog dogovora o ceni gasa u novom dugoročnom ugovoru rešavaće se na relaciji dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, a postoji dobra volja da nam Rusi izađu u susret.

Srbija je 1. oktobra postala tranzitna zemlja za plavi energent kada je "Gasprom" počeo Mađarskoj da isporučuje gas preko teritorije Srbije, kroz "Balkanski tok". Time smo postali i značajno čvorište što nam obezbeđuje dobru poziciju. Predsednik Aleksandar Vučić je ocenio da je na ovaj način, istorijskim dogovorom sa Rusima, Srbija predupredila tešku krizu. On je istakao i da nas narednih dana očekuju teški pregovori oko metodologije izračunavanja cene gasa. Aktuelni ugovor nam omogućava da plavi energent nabavljamo za 260 dolara, odnosno, 4,6 puta jeftinije od trenutne cene gasa na evropskom tržištu koja obara istorijski rekord. U nedelju je dostigla brojku od skoro 1.200 dolara za 1.000 kubnih metara.

- U pregovorima sa "Gaspromom" cilj Srbije je da, ukoliko se i poveća cena gasa, da to ne bude mnogo - objašnjava energetski stručnjak za naš list. - To će na kraju morati da se reši na relaciji Putin-Vučić, a očekuje se da će ruski predsednik izaći u susret. U ovom trenutku je nezahvalno procenjivati na koji način.

Srbiju ne očekuju nikakvi problemi u snabdevanju gasom, ne samo zato što smo postali tranzitna zemlja, već i zato što su kapaciteti u podzemnom skladištu "Banatski Dvor" dovoljno puni. Energetski stručnjaci ocenjuju da je dobro što Srbija nije poslušala Energetsku zajednicu i zapadne zemlje koje nas godinama pritiskaju da brzo ugasimo kopove uglja, koji nam garantuju jeftinu struju, i da pređemo na zelenu energiju.

- To lepo zvuči, ali u praksi znači cenu električne energije koja će u roku od godinu ili dve da poskupi 100 odsto - navodi naš sagovornik. - Nije sporno da mi moramo da imamo zelenu energiju, i u to godinama ulažemo, ali moramo postepeno da prelazimo. Ne može da se gasi ono što garantuje jeftinu struju. Kada bi se podigla cena energije, ko bi investirao ovde.

I Vučić je, kako ističe, upozorio da ćemo izgubiti investitore ako poskupi električna energija ili gas. Naš sagovornik postavlja pitanje zašto se ovim problemom ne bavi i o tome ne brine ministarka energetike Zorana Mihajlović, čiji je to posao, već zastupa stav da zelenu energiju moramo što brže da obezbedimo po svaku cenu. U Ministarstvu energetike ističu da će Srbija, u uslovima poremećaja, koji postoje na globalnom tržištu, upotrebiti sve mehanizme da bude energetski bezbedna i da obezbedi stabilno snabdevanje privrede i domaćinstava.

PROFIT OD TRANZITA

VOJISLAV Vuletić iz Udruženja za gas ističe da je izuzetno korisno što je Srbija postala tranzitna zemlja za gas, jer će od toga profitirati.

- Tranzit oko 3,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koliko će sada ići iz Srbije za Mađarsku, naša zemlja će moći da naplati 40 miliona dolara - navodi Vuletić. - U prvom trenutku, možemo da naplaćujemo za Mađarsku, a kasnije i za Slovačku, Austriju, Češku i za bilo koju drugu zemlju koja se bude snabdevala preko našeg gasovoda.

UGROŽAVAJU NAŠE INTERESE

SAGOVORNICI "Novosti", energetski stručnjaci, ističu da Srbiju godinama pritiskaju da se odrekne prirodnih dobara, da ugasi kopove uglja, zahvaljaujući kojima može da ima jeftinu struju i da brzo pređe na zelenu energiju.

- Zapadne zemlje su svoje kopove istrošile i razvile su industrije koristeći jeftinu električnu energiju, a onda su napravili novu tehnologiju koja je skuplja - objašnjavaju naši sagovornici. - I sada oni, koji su se razvili, pokušavaju zemlje poput naše da nateraju da koristimo njihovu skupu tehnologiju i da pravimo skupu struju. Navlače nas tako i da izgubimo investitore zbog više cene energije.

Nas pritiskaju, a s druge strane je, kako navode, na primer, Poljska, koja odlučno štiti svoje interese i kopove uglja i ne krije da ne planira da ih ugasi.

Zapratite Nportal na Fejsbuku