KOLIKO NAS KOŠTA "ZDRAVA HRANA": Tržište je u ekspanziji, a najnoviji hit je brezin šećer koji košta kao pet kilograma običnog šećera

Iako se duže vreme diskutuje o tome koliko je hrana koja se promoviše kao zdrava - zaista zdrava, budući da neki proizvodi, recimo, nemaju šećer, ali zato imaju velike količine prostih masti u sastavu, ovaj segment svakako ostaje luksuz.

To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu, gde se zavisno od tržišta uglavnom konzumira brza hrana, testo, jeftinije povrće, povoljnije meso. Cene hrane su značajno uznapredovale otkako je krenula pandemija, a šećer je pogurao cene maltene svih namirnica.

U Srbiji se generalno slabije jede crna čokolada, pre svega, zbog visoke cene u odnosu na standard i plate većine građana. Što više kakaoa, to viša cena, a i ta sirovina poskupljuje, još od početka prošle godine kada je tona kakao zrna vredela čak 2.500 dolara.

S druge strane, (crna) čokolada je samo jedan mali deo priče o zdravim slatkišima ili hrani, generalno. Naše tržište je iz godine u godinu sve bolje snabdeveno, a upakovana hrana je svakako skuplja od one "na meru".

Recimo, 75 grama upakovanog sirovog badema, kupljenog u marketu, košta otprilike kao 100 grama pečenog badema u prodavnici zdrave hrane. Potonji se svakako bolje kotira, tj. regularno ima jaču cenu.

Takođe, keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom - osetno manje se isplati od kutije "standardnog keksa" koji kupuje većina potrošača u Srbiji.

Koliko je "teško" tržište zdrave hrane?

Svakako, ima razlika u tome koji je brend u pitanju, koja je gramaža, da li je keks "običan", filovan, sa nekim specijalnim ukusom - ali u načelu, zdravije opcije su prosečno duplo skuplje.

U poslednje vreme sve popularnije su i ovsene kaše, pri čemu pakovanje pahuljica košta najmanje i traje najduže. Ono što pravi razliku u ceni jesu čia semenke, badem, lešnik, listići badema ili kokosa, zatim smrznuto ili kandirano voće, potom razni drugi dodaci.

Treba istaći i da nije svaki musli, kao gotov proizvod, isti. U ponudi su pakovanja koja garantuju 30% manje šećera i to je jasno istaknuto na ambalaži, kao i musli bez veštačkih zaslađivača. Ovakvi proizvodi svakako koštaju više.

Zanimljivo je i poređenje belog šećera sa brezinim šećerom, koji se nametnuo kao jedan od najpopularnijih zaslađivača. Štaviše, "leti" i sa polica u našoj zemlji, uprkos paprenoj ceni: 150 grama ovog šećera košta 360 dinara, dok je kilogram belog šećera oko 70 dinara.

Prema procenama sa sajta Statista, tržište zdrave i velnes hrane vredelo je oko 707 milijardi dolara u 2016, a procena je da je do ovde godine poraslo na više od 800 milijardi dolara.

(Telegraf Biznis)