PAPRENO PLAĆAMO ŠEĆER UMESTO PČELINJEG NEKTARA: Med od maslačka uopšte ne postoji, a prodaje se u našoj zemlji

Sve je više ovih proizvoda sumnjivog porekla i kvaliteta i kada su u pitanju vrste koje se tradicionalno izrađuju kod nas, poput livadskog, šumskog, bagremovog...

Potrošači se na ovaj način dovode u zabludu, a takvi artikli mogu da budu i štetni. Koliko su istopljenog šećera, papareno platili i pojeli potrošači u Srbiji, verujući da konzumiraju pravi, lekoviti proizvod, niko ne zna.

Poslednja akcija otkrivanja ovih falsifikata, pre nekoliko meseci, pokazala je da na tržištu Srbije 40 odsto meda nije ispravno. Pre šest godina, veliku proveru su sprovele nadležne institucije, uzimajući uzorke sa svih mesta i tada je utvrđeno da je čak 95 procenta ovog proizvoda lažno.

Naziv med može da ima samo namirnica koja ne sadrži ništa drugo osim čistog pčelinjeg produkta. Prema definiciji to je prirodna supstanca, proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka. To je namirnica koja se konzumira u neprerađenom obliku.

Proizvođači ne odustaju od falsifikovanja. Velike organizovane kriminalne grupe, lažne proizvode uspevaju da plasiraju kroz trgovinske lance i markete širom Srbije. S druge strane, i mnoga mala poljoprivredna gazdinstva krše zakon.

Reporteri "Novosti" su pronašli brojne sajtove i profile na društvenim mrežama putem kojih marketi i direktno poljoprivrednici prodaju lažni med od maslačka i od borovih iglica po ceni od oko 600 dinara. Ovi proizvodi su, zapravo, sirup. Obično su napravljeni mešanjem maslačka ili borovih iglica sa šećerom, a onda se ubacuju i neki drugi dodaci.

Prozvođači promovišu i njihova navodna lekovita svojstva, što je, takođe, suprotno propisima, jer za takvu vrstu poruke moraju da poseduju dozvolu Ministarstva zdravlja.

Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), kaže za "Novosti" da su to sve falsifikati. On ukazuje da se decenijama na Zlatiboru prodavao lažni med i da je to sada suzbijeno.

- Med od maslačka ne postoji, jer je to samo jedna od biljaka sa koje pčela skuplja nektar i niko ne može samo to da izdvoji - objašnjava Živadinović. - To što se prodaje pod tim nazivom su obični sirupi.

Što se tiče meda od borovih iglica, kako navodi, on postoji, ali ne u Srbiji. Ima ga u Grčkoj, a nastaje tako što što cvrčak pije nektar sa borovih iglica i od toga pravi beličastu penu, a onda pčela to skuplja.

Pojedini poljoprivrednici navode da su sirup pomešali sa određenom količinom čistog meda, a Živadinović ističe da prirodni pčelinji proizvod ne sme da sadrži nikakav dodatak da bi mogao tako da se deklariše.

- To ne mogu da nazivaju medom, nego sirupom, a sve što sadrži treba da bude navedeno u deklaraciji - ističe Živadinović. - Inače, prema propisima, samo registrovana firma može da meša sirovine. Poljorpivrednici mogu da prodaju samo primarni proizvod.

Iz jednog gazdinstva u opštini Doljevac, koji prodaju med od maslačka i borovih iglica, kažu da oni prozivode nazivaju isto kao što su njihove bake to radile.

- Mi to radimo prema tradicionalnom receptu - navodi Ljilja M. - Prvo uradimo sirup od maslačka i borovih iglica, a posle pomešamo sa medom. Naši kupci znaju kako je to napravljeno, mi ih o tome obaveštavamo. I drugi proizvođači tako zovu ove prozivode.

Živadinović navodi da na tržištu ima svega, raznih vrsta lažnog meda. Falsifikatori koriste šećer, glukozno-fruktozni sirup, a povremeno menjaju način izrade. On ističe da se SPOS protiv toga bori i prijavljuje inspekciji sve lažne proizvode.

- Pre nekoliko nedelja povučen je neispravan med kompanije "Irikom" iz Zemuna koja je taj proizvod plasirala kroz trgovinski lanac "Svetofor" - ističe Živadinović. - Domaći proizvođači uglavnom izvoze pravi, prirodni med, a male količine završavaju u prodajnim objektima.

Proizvod iz pogona koji 8.000 pčelara iz naše organizacije pravi, pod nazivom "Naš med" ušao je samo u jedan trgovinski lanac. U drugim nemamo pristup, jer imamo realne cene.

NE MOŽE ISPOD 1.500 DINARA

NEMOGUĆE je da kilogram pravog, prirodnog bagremovog meda na srpskom tržištu košta manje od 1.500 dinara, eventualno 1.300 u nekoj maloj seoskoj prodavnici, koja ima nisku maržu - objašnjava Rodoljub Živadinović iz SPOS-a. - Njegova otkupna cena danas je 7,1 evro. Na to treba dodati jedan evro troškova, koji obuhvataju i analize, 10 odsto PDV-a i maržu trgovaca, a najniža iznosi 25 odsto, a ide i do 100 procenata.