MESO MOŽE JOŠ DA POSKUPLJUJE: Procene stručnjaka u vezi sa daljim kretanjem cena osnovne životne namirnice nisu ohrabrujuće za potrošače

To kažu proizvođači i ističu da je precizniju procenu od ove teško dati, zbog neizvesnih kretanja na tržištu. U trgovinskim lancima naglašavaju da cene neće padati.

Od juna ove godine najviše su poskupeli piletina i svinjetina, od 50 do 150 dinara. U avgustu cene mesa dostižu vrhunac i trenutno se situacija stabilizovala. Potrošače je posebno iznenadilo veliko poskupljenje pilećeg mesa. U junu je u maloprodaji kilogram celog pileta koštalo od 150 do 170 dinara, a sada je u megamarketima, uglavnom od 200 do 300 dinara, a u pojedinim mesarama ide i do 350. Kilogram pilećeg filea dostiže cifru od, čak, 740 dinara.

Uobičajeno je da kupci više pazare ovo meso kada ostale vrste poskupe, ali ovoga puta to nije slučaj zbog visokih cena. U maloprodaji, kilogram svinjskog buta trenutno košta uglavnom od 450 do 570 dinara, a u pojedinim mesarama ide i do 690. Cena junetine je malo korigovana i sada se kreće od 780 do 900 dinara za kilogram.

Ipak, i pored ovog, proizvođači i dalje teško nalaze svoju računicu. Oni objašnjavaju da na to utiče veliki uvoz mesnih prerađevina i da u trgovinskim lancima imaju nelojalnu konkurenciju, jer oni dampinguju cene.

- Proizvođači su dugo beležili gubitak, bila je niska cena i odustali su od tova, zato se sada pojavio nedostatak, što je uslovilo i skok cene piletine - objašnjava Zoran Matijević, proizvođač.

Na poskupljenje mesa najviše su uticali povećana potražnja s obzirom na turističku sezonu, mali broj tovljenika koji je ušao u ciklus zbog loših uslova na početku godine i poskupljenje hrane za životinje - objašnjava Nenad Budimović iz PKS. - Kada se uđe u tov svinja, koji traje 130 dana, postoje ozbiljne oscilacije, na početku je jedna cena, a na kraju druga, što može prouzrokovati gubitke. Farmeri odustaju od proizvodnje, nemamo dovoljno tovljenika i sirovine, a treba da ne zavisimo od uvoza.

MANjI TOV SVINjA U SRBIJI

ŽIVA vaga svinjetine stabilizovala se na 160 dinara bez PDV. Potražnja za ovim mesom je kao i lane u ovom periodu, ali se nije vratila na nivo iz 2019. godine.

- Razlog je što proizvođači odustaju od tova i ne kupuju prasad, jer se boje velikih troškova, zbog skoka cena hrane za životinje - objašnjava Matijević. - Jesenje kulture beleže rast zbog suše. Kukuruz je, u odnosu na isti period prošle godine, skuplji za, čak, 80 odsto. Kada se realno sagleda stanje na tržištu i suša, trebalo bi očekivati dalje poskupljenje.