PELET PROTERUJE UGALJ IZ BEOGRADA: Potrošači se pripremaju za zimsku sezonu, raste tražnja na stovarištima širom naše zemlje

To je razlog što su pojedina stovarišta prestala da prodaju ovu vrstu ogreva. U Beogradu se najviše pazari sečeno drvo.

S druge strane, u unutrašnjosti se traže domaći ugalj i drva, ali imaju muke sa dobavljačima, jer roba ne stiže redovno. Takvih situacija je, kako navode, bilo i ranije, ali ove godine je to posebno izraženo, i to kod uglja. Zato su stovarišta primorana da se preorijentišu na uvozni, iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Cenu uglja određuje kvalitet i njegova kalorijska vrednost, ali najviše utiče udaljenost od rudnika iz koga se doprema. Zato, tona sirove "kolubare" u Beogradu košta od 7.500 do 8.000 dinara, a u Nišu dostiže cenu i od 11.000. Sušena "kolubara - vreoci" kreće se od 13.800 do 15.000. Ugalj kocka, koji stiže iz rudnika kod Soko-banje košta od 15.000 do 15.900 dinara. Cena "Banovića" iz BiH je od 14.500 do 15.000. Za ugalj koji se eksploatiše u blizini crnogorskog grada Pljevlja potrošači u Srbiji uglavnom plaćaju od 12.800 do 13.500 dinara. "Đurđevik" iz BiH je još skuplji, košta 17.850 dinara.

Kubni metar sečenih drva za ogrev košta od 6.500 do 7.200, dok cepanih ide i do 7.600 dinara. Tona peleta se prodaje od 22.000 do 25.000, a briketa 18.500 do 24.000. Potrošači treba da uračunaju i trošak transporta ogreva. Stovarišta obično ne naplaćuju prevoz do mesta koje je udaljeno od 10 do 20 kilometara. Tarifa zavisi od kilometraže i količine koja se transportuje.

Građani su već krenuli u nabavku ogreva, a najveća tražnja, uobičajeno kao i svake godine, očekuje se od polovine septembra. Kako nam je rekao Saša Petrović, koji radi na jednom stovarištu u prestonici, ugalj sve slabije prolazi i građani uglavnom prelaze na pelet.

- Kod nas su za ogrev najtraženiji drvo na paleti sa sečenjem i cepanjem i pelet - kaže Petrović.

- Od drvenih ugljeva najbolji su "vreoci", a od mrkih "banovići".

Jedno od najvećih stovarišta u Beogradu prestalo je da prodaje ovu vrstu ogreva zbog pada tražnje.

- Poslednje tri godine ugalj se mnogo manje kupuje - objašnjava Tanja Aprcović, zaposlena na stovarištu - Kada prezimi, nije za upotrebu, tako da se ne isplati, sada držimo samo ogrevno drvo. Najtraženije je sečeno, koje je jeftinije od cepanog.

Na jednom poznatom niškom stovarištu, najprodavaniji je ugalj "soko kocka". Kako objašnjavaju, on je na sredini i po kvalitetu i po ceni.

- Velika je potražnja za domaćim ugljem, a roba ne stiže redovno - kažu nam na tom stovarištu. - Ove godine je to posebno izraženo, zato smo se više preorijentisali na uvozni.

I u Novom Sadu se suočavaju sa istim problemom. Prema rečima Vesne Spasojević, koja radi na jednom stovarištu u ovom gradu, potražnja za ogrevom je veća nego lane u ovom vreme, ali ugalj i drva ne stižu redovno.

KUPOVINA SKUPLjA NA RATE

POTROŠAČI pazare ogrev najčešće kreditnom karticom - kažu nam na jednom poznatom stovarištu. - Utvrdili su da im to najviše odgovara, jer tako dobijaju mogućnost da plate i na 12 mesečnih rata. Nama novac odmah legne, a oni kamate izmiriju sa bankom. Inače, kupuju i za keš i na čekove. Kada je na odloženo, kod nas je ogrev skuplji za 600 dinara po toni.

Stovarišta omogućavaju plaćanje na odloženo, od tri do šest meseci. Pojedini po istoj ceni prodaju ogrev i za gotovinsku i za uplatu na rate. Na nekim stovarištima je kupovina na rate skuplja i do devet odsto.