SRPSKE AKCIJE PRED NAJVEĆIM IGRAČIMA: Šta u praksi donosi ulazak Atinske u vlasničku strukturu Beogradske berze

U njenim rukama sada je 10,2 odsto jedinog srpskog organizatora tržišta hartija od vrednosti. Transakcija je privukla pažnju, jer je u vlasničku strukturu ušla jedna od najvećih u ovom delu Evrope. Iz Beogradske berze poručuju da bi ubuduće akcije srpskih kompanija, koje se odluče da listiranjem na berzi dođu do kapitala, bile vidljivije stranim investitorima.

Beogradska berza će u narednom periodu pristupiti trgovačkoj platformi na kojoj već rade Atinska i Kiparska berza. Tako će unaprediti likvidnost i raspon usluga. Kompanije i investitori bi trebalo da osete koristi od proširivanja i produbljivanja oba tržišta kapitala i unakrsnog trgovanja. Sam proces, prelazak na zajedničku paltformu, mogao bi da traje i do godinu dana.

- Čin promene vlasništva sam po sebi ne bi doneo ništa, da u ovom slučaju novi akcionar nije tako velika i cenjena berza - objašnjava Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

- Atinska berza je jedna od najvećih u istočnoj i jugosistočnoj Evropi. To je glavni kvalitet u toj transakciji. Otvaraju se vrata za tehnološku migraciju na zajedničku platformu. To će značiti da se srpsko tržište kapitala, za one kompanije koje se budu odlučile da kapital prikupljaju na Beogradskoj berzi, biti dostupne globalnoj investicionoj javnosti.

Transkacija se dugo pripremala. Dolazak Atinske berze trebalo bi da bude signal našim privatnim kompanijama da sredstva za razvoj prikupe prodajom akcija.

- Mi treba da motivišemo vlasnike privatnih kompanija da kapital za finansiranje sopstvenog rasta i razvoja potraže na Beogadskoj berzi - kaže Krneta.

- To nam je do juče bilo teško, jer je srpsko tržište kapitala prilično nelikvidno. Sa ovim otvaranjem, verujem da ćemo uspeti da ih motivišemo da na berzi prikupe svež kapital, umesto zaduživanja. Kompletnoj privredi Srbije će ponuditi dodatni adut u utakmici sa konkurentima.

Domaće finansijsko tržište

BEOGRADSKA berza se već godinama nalazi u teškoj strukturnoj krizi, tako da ovo teško da može značajnije da promeni situaciju - smatra broker Nenad Gujaničić.

- Najveći problem domaćeg finansijskog tržišta je činjenica da je berza u potpunosti marginalizovana i mora suštinski da se promeni njen položaj kako bi uopšte mogli govoriti o zaokretu višegodišnjeg negativnog trenda.