U CENTRU BEOGRADA KIRIJA I 1.000 EVRA: Raste potražnja za iznajmljivanjem stanova, a u ovom gradu su cene poskupele za 20 osto

Veliki broj radnika je došao da radi u "Železaru" i masovno se traži mesto za život.

Vlasnici nekretnina bi uvek hteli više cene, pa u očekivanju da će moći da podignu stanarine, ugovore ne prave na rok duži od šest meseci. Najviše novca, oko 2.000 evra mesečno, treba izdvojiti za život u luksuznoj nekretnini od oko 100 kvadrata, u Beogradu na vodi i u stambenom kompleksu na Dorćolu, K-distriktu. U prestonici se kirija za garsonjere u centru kreće od od 250 do 350 evra, dok je u većim mestima u unutrašnjosti od 100 do 200 evra.

Kaća Lazarević, vlasnica jedne beogradske agencije za nekretnine, kaže da je potražnju za stanovima poguralo slabljenje virusa i popuštanje epidemijskih mera, kao i veliki broj stranaca koji su došli u naš glavni grad.

- Pojavili su se i Indusi koji iznajmljuju stanove i za posao i za život, jer ostaju duže - navodi Lazarevićeva za "Novosti".

- Cene zakupa su relativno stabilne, nisu porasle, nije to baš tako kao što se priča. Dobro se izdaju stanovi u Beogradu na vodi, ali to nije celo tržište.

Ona ističe da vlasnici nekretnina potpisuju takve ugovore da mogu da podignu stanarinu ukoliko dođe do poskupljenja. Ne žele da ih zaključuju na period duži od šest meseci i, kako navodi, unose član sa kliznom cenom da bi mogli da je koriguju.

Za život u garsonjeri u starom gradskom jezgru mesečno treba izdvojiti od 250 do 350 evra, a na periferiji od 150 do 200. Lazarevićeva ističe da tako male kvadrature nema u ponudi u Beogradu na vodi.

- To su sve luksuzni stanovi, iznad 100 kvadrata, a cena zakupa za njih je viša od 2.000 evra - navodi naša sagovornica.

- Ista situacija je i u stambenom kompleksu na Dorćolu, K-distriktu.

Na ostalim, standardnim beogradskim lokacijama, stanarinu za veću kvadraturu ne može da pokrije prosečna plata.

- Porodični stanovi u centru se kreću od 600 do 700 evra, a negde idu i do 1.000, ako je luksuzna zgrada - navodi Lazarevićeva. - Na periferiji su od 350 do 500 evra.

Prema njenim rečima, potražnja za stanovima u prestonici nije još uvek toliko velika, a za dolazak studenata je još rano.

- To ćemo da vidimo tek u septembru, zašto bi dolazili sada, kada je neizvesna situacija sa širenjem virusa i četvrtim talasom - objašnjava Lazarevićeva.

- Neće ljudi da plaćaju nepotrebno. Možda neće ni moći nastavu da prate na fakultetu, nego će morati onlajn.

Mirjana Bašanović, iz jedne agencije u Smederevu, kaže da je kod njih ogromna potražnja i da je u poslednjih godinu dana kirija skočila 20 odsto.

- Takva situacija je verovatno zbog "Železare" - objašnjava Bašanovićeva.

- Dolazi veliki broj radnika da radi u fabrici, potrebni su im smeštaj i hrana. To je razlog što se otvaraju i restorani za dostavu obroka.

Ona ističe da je sada kirija za garsonjere od 120 do 130 evra, dok su ranije bile oko 80.

Dvosobni stanovi su oko 150, a za veće stanarina ide i do 200 evra.

ZA GARSONjERU 200 EVRA

U Novom Sadu ima tražnje, a stanarine se uglavnom nisu menjale i njihova cena je dobra - kaže Branko Đinas iz jedne agencije u ovom gradu.

- Garsonjere u centru su oko 200 evra, a jednoiposobni su od 250 do 350 evra. Na periferiji su stanarine jeftinije od 50 do 70 evra.

Danijel Đorđević iz Niša navodi da su cene kirije u Nišu stabilne, slične prošlogodišnjim.

- Ima potražnje, u užem gradskom jezgru garsonjere su od 130 do 200 evra, a na periferiji oko 100 - kaže Đorđević.

- Stanarina za dvosoban u centru može da bude 200, a ide i do 400 evra, nema pravila. Na periferiji su oko 150 evra.