MANJE ISTORIJE, VIŠE BIZNISA: Mladi na Balkanu žele više međuregionalnih poslovnih odnosa
SADAŠNjE političke elite Srbije, Albanije i Severne Makedonije imaju političku volju da rešavaju ekonomske probleme i zato pozivam privrednike iz regiona da iskoristimo taj trenutak i da se ujedinimo kako bi napravili neophodan korak ka uspešnoj integraciji - kaže predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski u susret ekonomskom forumu o regionalnoj saradnji koji će se održati sledeće sedmice u Skoplju.
On za Tanjug ocenjuje da na Balkanu uvek ima previše istorije, a premalo zajedničkog biznisa dok nove generacije traže da se to promeni.
Govoreći o mogućim temama predstojećeg foruma, on kaže da su te teme na Balkanu dobro poznate, ali je problem što je nedostajala politička volja za njihovo rešavanje.
- Cilj svih inicijativa koje se spominju pred samit i inače jesu četiri slobode, a to su slobodni protok robe, usluge, ljudi i kapitala ali je suštinsko pitanje njihove implementacije. To je pokazao i poslednji samit u Berlinu, na kome nije postignuta saglasnost ni za jednu odluku oko operacionalizacije principa ove četiri slobode, jer je uvek bilo nekog nadmudrivanja, blokada administracije, odlaganja - objašnjava Azeski.
Kao primer navodi da "One Stop Šop" na graničnom prelazu Tabanovce - Preševo, koji je uspostavljen avgusta 2019. godine i danas, posle dve godine, funkcioniše na stari način.
Azeski navodi da mu, kao čoveku sa dugim biznis iskustvom u regionu, smeta što birokratsko okruženje koči privredu i daje primat formi, a ne sadržini.
- Nama su potrebni konkretni potezi koji će jednostavno rešiti pitanje infrastrukture između naših zemalja, omogućiti uzajamno priznavanje sertifikata i ostalih dokumenata, zajednički nastup na trećim tržištima, zajedničke proizvode, eliminisanje sive ekonomije i korupcije, smanjenje troškova država i popravljanje životnog standarda stanovništva - kaže sagovornik Tanjuga.
Najavljenu inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o formiranju tzv. "brzih traka" za brži prolaz ljudi iz regiona na graničnim prelazima ocenjuje kao dobru.
Dodaje, međutim, da privatni sektor, u vreme digitalizacije i najsofistiranijih rešenja za praćenje nedozvoljenih kriminalnih aktivnosti, želi eliminisanje graničnih prelaza i dugih redova kamiona koji, kako navodi, postoje samo još kod nas.
Odgovarajući na pitanje šta Privredna komora Severna Makedonije predlaže kako bi se olakšalo privrednicima kaže da ova komora ne samo da ima predloge nego i konkretne rezultate na tom planu.
- Za 25 godina postojanja problema sa imenom sa Helenskom Republikom privreda je radila, Grčka je bila naš drugi investitor i treći trgovinski partner i mi smo bili taj most koji je održavao odnose bez ikakvih problema četvrt veka. To je konkretan pozitivan primer, koji priznaju svi, a zasnovan je na činjenicama i brojkama - navodi Azeski.
Dodaje da privrednici grade mostove između, kako navodi, feudalnih koncepata isfrustriranih država na Balkanu i poručuje da je njima dosta zatvorenosti, korupcije, sive ekonomije, jeftine radne snage.
- Nećemo više ponižavanja da smo nesposobni da se integrišemo u međunarodnu zajednicu i da uvek neko sa strane treba da rešava naše probleme - ističe Azevski.
Zato će, naglašava predsednik Privredne komore Severne Makedonije, njihova poruka sa skupa biti jasna i tražiti da se - otvori Balkan, zatvori istorija, ujedini biznis i donete odluke primene bez obzira na otpore konzervativnih snaga.-