NIKAD NISMO IMALI VEĆU STOPU RASTA: Mali predstavio zakonske predloge važne za dalje jačanje ekonomije

Ministar je naglasio da je reč o zakonskim predlozima koji su ključni za dalji razvoj i rast ekonomije naše zemlje i naglasio da je reč o rafitikaciji više finansijskih sporazuma vrednih 768,8 miliona evra.

- Očekujemo da će stopa rasta naše ekonomije u drugom kvartalu biti 15 odsto i mi nikad nismo imali veću stopu rasta. To nam sa stopom privrednog rasta iz prvog kvartala od 1,7 odsto sa sigurnošću obezbeđuje rast veći od šest procenata do kraja godine. Ovi sporazumi će nam omogućiti da idemo i preko toga jer obezbeđujemo novac za najvažnije infastukturne radove koji se odvijaju u u Srbiji odnose se na ekologiju, razvoj putne i železničke infrastrukture i javne uprave. To su tri  jaka važna stuba koja su oslonac našeg privrednog rasta - rekao je Siniša Mali obraćajući se poslanicima u Skupštini.

On je naveo i da ako se nastavi rast ovom brzinom otvara se prostor za dalje povećanje plata i penzija kao i da naša zemlja kada se uporedi i sa razvijenim zemljama, uprkos krizi izazvanoj kovidom 19, ide nezaustavljivo napred. Mali je rekao i da će nam zbog visoke stope rasta javni dug ostati ispod 60 procenata, što je održivo i ispod kriterijuma iz Mastrihta.

Ministar se u svom govoru osvrnuo prvo na veoma važan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.  

- Odnosi između Velike Britanije i Srbije su tradicionalno dobri, dugi već 184 godine. Mi već od 2016. godine ostvarujemo robni suficit sa ovom zemljom. Sa sporazumom se podstiču dalje investcije, robna razmena i ekonomski razvoj. Ako nastavimo sa suficitom (većim izvozom u odnosu na uvoz robe), to će sve ići u korist građana Srbije - objasnio je Mali i naveo da u našoj zemlji posluje oko 500 britanskih preduzeća koji upošljavaju naše radnike.

Pred poslanicima su i dva zakonska predloga koja se odnose na unapređenje efikasnosti i transparentnosti javnog sektora kao i na pitanja iz oblasti ekologie.

- Reč je o programskom zajmu za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak. Dakle, dva programska zajma koja se odnose na unapređenje efikasnosti i transparentnosti javnog sektora i na zeleni oporavak. Ukupna vrednost ovih sporazuma je Međunarodna banka za obnovu i razvoj 82,6 miliona evra, dok će Francuska agencija za razvoj obezbediti dodatnih 50 miliona evra. Kao što znate pre samo par nedelja usvojili smo i novi Zakon o klimatskim promena a usvojen je i Nacionalni plan za smanjenje emisije zagađujućih materija koji potiču od postrojenja za sagorevanje. Srbija je jasno dala signal da ide u borbu za očuvanje i unapređenje životne sredine - rekao je Mali i dodao da ovi sporazumi omogućavaju da se deo planirane zelene agende sprovede u delo.

On je podsetio da će se do kraja godine na međunarodno finansijsko tržište izaći sa zelenim obveznicama i da ćemo kandidovati projekte iz raznih oblasti te da očekuje dobar odziv investitora kao i potvrdu zelene agende. „Da bi konkretnim ciframa pokazali opredeljenost za ekologiju, mi smo reblalansom u aprilu obezbedili ogromno povećanje budžeta na 24 milijarde dinara što je rekordan iznos koji je izdvojen za zaštitu životne sredine“, naveo je Mali.

Da nije zapostavljen nijedan segment infrastrukture, govori u prilog i to što su se  na dnevnom redu našli predlozi zakona koji se odnose na modernizaciju železničkog sektora u Srbiji.

- Ukupna vrednost ovog projekta je 102 miliona evra, 51 milion evra obezbedila je Francuska agencija za razvoj a drugu polovinu Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Ogroman novac koji će biti unapređen na unapređenje železničke infrastrukture. Opredeljenje Vlade je da se investira u nove puteve, ali i u izgradnju nove železnice – revitalizaciju postojećih železničkih pruga, kako bi se ubrzao privredni rast, zaposlila industrija i unapredila infrastruktura koja je preduslov za dolazak investitora i otvaranje fabrika - naveo je Mali.

Kako je prezicirao, ovim sporazumima predviđena je rekonstrukcija velikog broja pružnih prelaza, obnova koloseka, tunela u centru Beograda, izgradnja druge faze železničke stanice u Beogradu. Prioritet su i završetak brze pruge Beograd – Budimpešta koja se već gradi kao i rekonstrukcija pravaca Niš-Dimitrovgrad i Subotica-Segedin.  U budžetu je izdvojeno i 62 miliona evra za nabavku tri nove vozne kompozicije kako bi se građani vozili savreminim vozovima, što sve predstavlja doprinos kvalitetu i životnom standardu.

Od važnih predloga tu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu - Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa.  između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. „ Ovaj sporazum je vredan 78,2 miliona evra a ideja je da saniramo nasipe duž koridora reke Save kao što je nasip na Kolubari koji štiti Obrenovac, zatim nasipa na Novom Beogradu, koji štiti Beograd, razvoju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici. Planiranje i razvoj turizma na koridorima Save i Drine kao i projektovanje Master plana za nautički turizam“, naveo je Mali.

Sledeći, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš -Dimitrovgrad -Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, ministar Mali, označio je najvažnijim ugovorom i projektom koji će se realizovati u toj oblasti u našoj zemlji.

- Projekat treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, da diverzifikuje načine na koje gas stiže u Srbiju kako bi smanjili zavisnost od jednog pravca. Za našu privredu, u uslovima ubrzanog rasta naše ekonomije, od ključne važnosti je da se obezbedi dovoljno gasa. On je čist, ekološki prihvatljiv, i daje mogućnost fabrikama da povećaju svoje kapacitete - rekao je Mali i dodao da je vrednost projekta oko 85,5 miliona evra.

Na kraju, na razmatranju se našao i projekat koji se odnosi na Moravski koridor.

- Ukupna vrednost ugovora je 431,6 milion evra. To je ključan projekat za razvoj tog dela Srbije. Radi se od projektu koji je od nacionalnog značaja i deo je plana „Srbija 2025“.  Ove godine gradimo minimum sedam ili osam novih puteva. Moravski koridor je jedan od njih.  Izgradnja je vec krenula i deo od Pojata do Kruševca biće gotov već naredne godine. Pored toga gradi se deonica Preljina-Požega, Sremska Rača-Kuzmin, Ruma-Šabac-Loznica, a gradi se i profil autoputa od Novog Beograda ka Surčinu. Namera nam je i da počnemo ove godine izgradnju Fruškogorskog koridora i izgradnju autoputa Beograd – Zrenjanin i tzv. Dunavsku magistralu od Požarevca ka Golupcu. To je projekat sa kojim, ako ne krenemo ove, onda sigurno krećemo sledeće godine - naveo je Mali.

Mali je zaključio da će Srbija do kraja 2025. godine biti umrežena novom mrežom autoputeva kao i  da će Moravski koridor biti prvi digitalni autoput, jer će optički kablovi biti postavljeni duž trase što će obezbediti besplatan bežični internet za sve koji se voze tom trasom. Na ovom korirodu biće i 117 većih putnih objekata, 88 mostova i podvožnjaka, 29 nadvožnjaka i čak 11 saobraćajnih petlji. „Ogroman građevinski projekat koji će tom delu Srbiji dati podsticaj za dalji razvoj i povezati gradove kao što su Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak“, naglasio je Mali i dodao da bi ceo Moravski koridor biti dug 112 kilometara a trebalo do marta 2024. godine da bude završen.