VELIKI USPEH: Narodna banka Srbije na svoj 137. rođendan postala deo ugledne mreže za "zelene" finansijske sisteme

Mreža za ozelenjavanje finansijskog sistema je jedan od vodećih pokreta finansijskih institucija usmerenih ka „ozelenjavanju“ globalnog finansijskog sistema. Trenutno ima 94 člana i 15 supervizora, među kojima su najveće centralne banke sveta i međunarodne finansijske institucije. U obaveštenju ove grupacije upućenom Narodnoj banci Srbije se navodi da je Narodna banka Srbije pokazala da je iskreno posvećena upravljanju klimatskim rizikom i da će njeno članstvo pozitivno doprineti radu navedene grupe. Sa druge strane, Narodna banka Srbije će biti direktan učesnik u razvoju najnovijih rešenja na polju usmeravanja finansijskog sistema ka ekološki prihvatljivijem i održivijem finansiranju.

- Današnji dan nije mogao da bude bolji po Narodnu banku Srbije! Na dan kada obeležavamo 137 rođendan naše institucije dobili smo međunarodno priznanje za napore koje ulažemo u novi aspekt delovanja, za aktivnosti za koje se zalažemo i kojima stremimo. Razvoj ekonomije i zaštita životne sredine moraju ići rame uz rame jedno sa drugim. Nikako ne smeju biti konkurentni, već treba da se međusobno dopunjuju! Narodna banka Srbije ne želi da prati trendove, niti da dozvoli ili opravda neispravno korišćenje finansijskih sredstava prikupljenih za „zelene projekte“ (tzv. greenwashing“). Svojim aktivnostima u domenu nadležnosti centralne banke nastojimo da promovišemo zdravu životnu sredinu, a ulaganja u „zelene projekte“, „zelene obveznice“ i podizanje svesti o zaštiti životne sredine budući su nosioci privrednog razvoja svih evropskih zemalja - istakla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Širina članstva u NGFS pokriva 85 odsto globalnog BDP-a, kao i preko 75 procenata globalne emisije štetnih gasova. Članstvo NGFS čine sve vodeće centralne banke kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju, kao i ključne supervizorske institucije na globalnom nivou (među kojima su Banka za međunarodna poravnanja - BIS, Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD, Evropska investiciona banka - EIB, Međunarodni monetarni fond - IMF, Svetska banka - WB, Međunarodna finansijska korporacija IFC i brojne razvojne banke).

Svrha ove „mreže“ je da pomogne u jačanju globalnog odgovora neophodnog za ispunjenje ciljeva uspostavljenih Pariskim sporazumom kroz adekvatniju ulogu finansijskog sistema u upravljanju rizicima i mobilisanju kapitala za zelene i niskougljenične investicije, čime se daje doprinos ekološki održivom razvoju.

- Ideju zelene ekonomije bi trebalo sagledati u svetlu podizanja svesti svakog pojedinca, kao i institucija - zašto uništiti pa onda graditi, zašto seći šume pa pošumljavati? Naš je zadatak da osmislimo i sprovodimo zeleni realizam, a ne zeleni fanatizam. Svaka analiza uticaja na rast, dohodak, životni standard mora da sagleda uticaj na čoveka, na njegovo zdravlje, radnu sposobnost, buduće naraštaje i ono što gradimo za njih. Ekonomija je EKO SISTEM, kao i priroda. Tu distorzije uvek naplate danak i mi to ne želimo da dozvolimo. Prirodni eko-sistem dozvoljava da bude ispravljen u određenoj meri i da posluži kao podrška ekonomskom razvoju. Ali bez njega, bez biljaka koje dišu, ni ljudi ne mogu da postoje. Zato je danas tema „Zelenog labuda“, jedno od glavnih pitanja za diskusiju na svim ekonomskim skupovima - naglasila je guverner.

Svoj jasan stav o ovoj temi Narodna banka Srbije je istakla tokom ovogodišnjeg RE-SET samita. Guverner je tada istakla:

- Narodna banka Srbije već duže vreme pažljivo analizira ovakva dešavanja i prati promene u međunarodnom okruženju. Kao i na ostalim poljima svoga delovanja, uvek donosimo odluke odmereno, nakon sveobuhvatnih analiza. Jedino tako smo sigurni da će eventualna prilagođavanja biti realizovana na pravi način. Nikada nam nije cilj da donesemo bilo kakvu odluku samo da bismo pratili globalne trendove. Nikada ne bismo dozvolili da aktivnosti centralne banke budu osnov za greenwashing – jednako prisutan trend kojim se sredstva namenjena ekološkim projektima koriste za druge namene. Time se obezvređuju ne samo pojedinačni projekti već i čitav koncept „zelene” ekonomije. Razvoj domaće ekonomije, koji se sve više zasniva na proizvodnji i izgradnji kapaciteta i infrastrukture – ne sme da stane. On treba da bude ekološki potpomognut i orijentisan, nikako ugrožen. Razvoj zemlje i ekonomskog standarda građana simbiotski je povezan s rastom ekološkog i životnog standarda – s povećanom svešću i delovanjem u smeru „ozelenjavanja” domaće ekonomije.

Narodna banka Srbije već nekoliko godina u nazad deo deviznih rezervi ulaže u visokokvalitetne, sigurne i likvidne „zelene obveznice“, čime na najtransparentniji način podržava zalaganja za zaštitu životne sredine.