MALI NA KOPAONIK BIZNIS FORUMU: Pokazali smo koliko smo otporni

- Reagovali smo pravovremeno, efikasno, definisanjem i sprovođenjem prvog i drugog paketa pomoći privredi i građanima s ciljem smanjenja posledica pandemije virusa korona, a trenutno sprovodimo i treći paket. Nikada u istoriji se nije dogodilo da država preuzima najveći teret krize na sebe. Jaki smo, stabilni, imamo dovoljno novca da pomognemo našoj ekonomiji, privrednicima i građanima. Naša ekonomija je opstala uprkos ogromnoj svetskoj ekonomskoj krizi. Mi nismo imali crne scenarije, nije bilo masovnog otpuštanja, zatvaranja fabrika, nismo imali problema sa nabavkom maski, respiratora i ostale medicinske opreme. Pokazali smo koliko smo otporni - rekao je on. 

Siniša Mali je najavio i da će Vlada Republike Srbije 3. juna odlučivati o nastavku saradnje sa MMF-om. 

- U protekla dva meseca mi smo definisali osnovne razvojne i reformske ciljeve, koji se odnose na reforme javnih preduzeća, Poreske uprave, na zelenu agendu, odnosno na sve ono što treba da doprinese boljem i efikasnijem funkcionisanju naše ekonomije, podizanju životnog standarda građana - rekao je on i napomenuo da novi aranžman sa MMF-om neće biti finansijskog, već savetodavnog karaktera.

Govoreći o ekonomskim merama podrške, Mali je podsetio da je država za tri paketa pomoći građanima i privredi izdvojila oko osam milijardi evra, što čini preko 17 odsto našeg BDP-a, pre svega zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj, ekonomskoj politici i činjenici da je Srbija imala četiri godine suficit u budžetu. 

- Kada je borba za zdravlje u pitanju, mi smo odmah reagovali i nabavili medicinsku opremu, ali smo obezbedili i novac za podizanje plata medicinskim radnicima, kao i za jednokratnu pomoć. Samo prošle godine mi smo uspeli da izgradimo dve kovid bolnice u rekordnom roku od četiri i po meseca - rekao je Mali. 

On je podsetio da je Srbija po broju revakcinisanih građana četvrta u Evropi, a peta po broju onih koji su primili samo jednu dozu. 

- Snaga jedne države sada je više nego ikada vezana za jačinu zdravstvenog sistema. Naši građani mogu da biraju između četiri vakcine. Uspeli smo da promenimo imidž naše zemlje, a imamo i strance koji dolaze u Srbiju da se vakcinišu - napomenuo je on. 

Ministar finansija se osvrnuo i na jedan od najboljih rezultata po pitanju stope rasta na starom kontinentu prošle godine, uprkos pandemiji virusa korona. 

- Srbija je među najboljima u Evropi. Svi traže način da ubrzaju rast svoje ekonomije, da krenu da rastu što brže i što više. Tu se krije ključ za rast plata, penzija, za investicije, za ulaganja u zdravstvo, infrastrukturu. To je ujedno i cilj naše ekonomske politike - rekao je Mali. 

On je napomenuo da je rezultat Srbije prepoznat i od strane svetskih finansijskih institucija. 

- Svetska banka je prošle godine prognozirala pad od 3 odsto, MMF 2 procenta, a potom su menjali prognoze. Ipak, naš rezultat je bio među tri najbolja u Evropi, jer smo ostvarili minus 1 odsto. Ove godine, dok još traje pandemija, borimo se da imamo najviši rast BDP-a na starom kontinentu. Tako nam je Evropska komisija prognozirala rast od 5,3 odsto, Svetska banka pet procenata, a mi kažemo da će rast BDP-a Srbije ove godine biti bliži rezultatu od 7 odsto, nego 6 procenata - rekao je Mali. 

Napomenuo je da je do uspeha, između ostalog došlo zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu. 

- Često čujemo da BDP ne raste dovoljno brzo, a činjenica je da je bivši režim ostavio zemlju pred bankrotom, a da smo mi kroz teške mere fiskalne konsolidacije morali da spašavamo naš budžet. Kada smo 2017. godine završili taj posao, ostvarili smo drugi kumulativni rast u Evropi. Predsednik Aleksandar Vučić je 2014. godine definisao ciljeve – fiskalnu konsolidaciju, a potom što brži rast na zdravim osnovama. To je ono što ekonomska politika Vlade Republike Srbije uspeva i da ostvari - istakao je Mali. 

Uprkos velikim ulaganjima i izdvajanjima države, javni dug će, kako je ministar objasnio, ostati stabilan i na nivou ispod 60 odsto, odnosno ispod nivoa Mastrihta. 

Istakao je da je prošla godina bila uspešna i po pitanju stope nezaposlenosti, koja je pala na 9 procenata u odnosu na rezultat iz 2019. godine, kada je bila 10,4 odsto. 

- Ne zaboravite da je nezaposlenost 2012. godine bila 25,9 procenata, a to znači da svaki četvrti čovek u Srbiji nije imao posao. Pogledajte ovaj rezultat i otpornost naše ekonomije koja se pokazala u doba najveće svetske ekonomske krize zahvaljujući ogromnoj pomoći države - naveo je on. 

Napomenuo je i da strane direktne investicije nisu imale pad kao u drugim zemljama, i podsetio da više od 60 odsto investicija u odnosu na region, dolazi u Srbiju. 

- Prošle godine imali smo preko tri milijarde evra investicija u našu zemlju“, rekao je on, i podsetio da je krajem prošle godine postavljen kamen temeljac za najveću japansku investiciju u Srbiji – Tojo tajers u Inđiji, sa 560 radnih mesta. U februaru ove godine, dodao je, dobili smo informaciju da će Nidek investirati dve milijarde evra u Novi Sad. To su nova radna mesta, nova ulaganja, nove tehnologije koje stižu u našu zemlju i to govori da je poverenje investitora zadržano. Kredibilitet smo zaradili u prethodnih 18 meseci, jer smo kao država sve obaveze na vreme plaćali privredi, investitorima, održali smo sva obećanja, pa i nije čudo što investitori nastavljaju da dolaze u Srbiju - rekao je Mali. 

Podsetio je i da budžet za 2021. godinu ima tri aspekta – nikad veća ulaganja, jačanje zdravstvenog sistema i jačanje potrošnje. 

- U doba svetske pandemije, kada je prisutna neizvesnost kada i kako će se probuditi svetska ekonomija, kada će se vratiti visoke stope rasta, mi smo odlučili da izdvojimo nikad veća sredstava za investicije u infrastrukturu. Tako su investicije u budžetu za ovu godinu 7,2 odsto našeg BDP-a, što je preko 430 milijardi dinara - rekao je Mali i podsetio da su predviđena i velika ulaganja u zdravstvo, pre svega za nastavak izgradnje bolničkih kapaciteta, ali i za izgradnju fabrike vakcina u saradnji sa UAE i NR Kinom. 

Napomenuo je da uprkos neosnovanim kritikama pojedinaca, jačanje lične potrošnje ostaje fokus srpske ekonomske politike. 

- Mi se čvrsto vodimo politikom rasta penzija i plata jer to je osnova za rast životnog standarda građana Srbije. Radimo na uvećanju lične potrošnje, što je najznačajnija komponenta rasta BDP-a - rekao je Mali i dodao da je u martu prosečna plata u Srbiji bila 555 evra, dok je 2012. godine bila 329 evra. 

- Mi smo dali obećanje da će na kraju prošle godine prosečna plata biti preko 500 evra, a sada smo na 555 evra. Idemo ka prosečnoj plati od 600 evra, da bismo ubrzano stigli do 900 evra u naredne četiri godine. Mi smo dali obećanje da će na kraju prošle godine prosečna plata biti preko 500 evra, a sada smo na 555 evra. Idemo ka prosečnoj plati od 600 evra, da bismo ubrzano stigli do 900 evra u naredne četiri godine. Od toga ne odustajemo - napomenuo je Mali i podsetio da uprkos pandemiji, država ne odustaje od plana „Srbija 2025“, što podrazumeva ulaganje dodatnih 14 milijardi evra u auto-puteve, za izgradnju metroa, bolnica, turističkih kapaciteta, kanalizacionu i vodovodnu mrežu.

Mali je rekao da je država sprovela važne promene radi olakšavanja funkcionisanja privrede, pre svega usvajanjem Zakona o fiskalizaciji i Zakona o e-fakturama, koji će početi da se primenjuju od 1. januara sledeće godine.