I OD OTPADA DOBAR BIZNIS: Šta sve može da se reciklira u Srbiji

Danas je moguće reciklirati gotovo sve, od aluminijumskih limenki, stakla, PET ambalaže, kartona, do plastike, gvožđa, hemijskih sredstava...

Da bi širili biznis u ovom sektoru, privrednici se nadaju izmenama zakona, subvencijama za reciklažu i formiranju namenskih fondova u tu svrhu. U borbi za održivi razvoj u narednom periodu važnu ulogu će odigrati upravljanje otpadom. Cirkularna ekonomija je razvojna šansa koju je Srbija počela da primenjuje. U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja može opet da se upotrebi. Razvoj industrije reciklaže otpada mogao bi da donese novih 30.000 radnih mesta do 2030. u Srbiji.

Jedinstveni projekti u Šapcu i Prahovu

Fabrika "Eliksir Zorka" iz Šapca koristiće otpad kao alternativnu sirovinu u procesu proizvodnje NPK đubriva, kaže za „Preduzetnik“ Igor Radoš, direktor "Eliksir enerdžija".

Domaći poslovni sistem "Eliksir grupa", koji zapošljava više od 1.500 radnika u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela kako bi se racionalizovala potrošnja prirodnih resursa i postigla energetska efikasnost.

- Uspostavljajući kruženje sirovina u proizvodnom procesu minimizujemo potrebu za odlaganjem otpada koji izlazi iz naše proizvodnje, ali i značajno smanjujemo korišćenje resursa uključujući i energiju, tako da su benefiti po životnu sredinu višestruki“ -  objašnjava Radoš.

Pokrenuli su i dva kapitalna projekta u industrijskom kompleksu Prahovo - izgradnju postrojenja za termički tretman industrijskog i nereciklabilnog otpada, i instalaciju postrojenja za pirolizu otpadnih guma. Potencijal vide i u korišćenja pepela od spaljivanja mulja iz prečišćavanja komunalnih voda.
 
I reciklažom odeće do profita

Više od 5.000 tona tekstilnog otpada završi na deponijama u Srbiji. Zbog sadržaja veštačkih boja i sintetičkih vlakana, tekstil predstavlja jedan od najvećih zagađivača prirode. Ulaganjem u izgradnju reciklažnih pogona stvorile bi se nove mogućnosti poslovanja i zapošljavanja.

- Zasada, u Srbiji postoji mogućnost jedino za tretiranje tekstilnog otpada određenim hemijskim sredstvima kako bi se nakon toga spaljivao u cementarama i na taj način se koristio kao neka vrsta energenta“ - kaže Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstil, odeću, kožu i obuću Privredne komore Srbije. Za početak, bilo bi dobro da se u svim većim gradovima postave kontejneri za odlaganje odevnih predmeta.

Evropska unija obavezala je članice da do 2025. uvedu odvojeno prikupljanje tekstilnog otpada. Ovo pravilo će skoro izvesno važiti i za kandidate za članstvo.

Dalji razvoj reciklažne industrije podrazumeva zajednički napor države, privrede, civilnog sektora i građana, kao i prilagođavanje postojećih modela finansiranja i bolje upravljanje tokovima otpada, kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Imamo rešenje

PKS i Tehnološki fakultet su osmislili program zbrinjavanja tekstilnog otpada. To podrazumeva termičko, hemijsko i mehaničko tretiranje, a neupotrebljivi deo bi se spaljivao na oko 2.000 stepeni. Jedino postrojenje u zemlji za obradu tekstilnog otpada je kompanija „Stejpak“ iz Bačkog Petrovca. Planiraju nova ulaganja u tehnologiju i proširenje centara za prikupljanje tekstila.

- Imamo centar za prikupljanje tekstilnog otpada u Aleksincu, a očekujemo otvaranje još jednog u Arilju“ - kaže Dragan Milojković iz „Stejpak - a“.

Digitalna platforma za cirkularnu ekonomiju

Privredna komora Srbije pokrenula je i Digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju namenjenu privredi i predstavnicima državne uprave i lokalne samouprave i stručnoj javnosti. CE-HUB platforma predstavlja izvor znanja i aktivnosti namenjenih prvenstveno privredi Srbije, kako bi se okrenula zelenim investicijama