DRŽAVNI NOVAC POMAŽE HOTELIJERIMA: Korona je najveći udarac zadala turizmu, zbog čega je Vlada priskočila u pomoć

Ova oblast poslovanja do trenutka izbijanja globalnog zdravstvenog problema, u Srbiji je doživljavala pravi bum. Broj gostiju koji su turistički ili poslovno dolazili u Beograd i druge gradove znatno je rastao već nekoliko godina i urbano hotelijerstvo je postalo jedna od najbrže rastućih privrednih oblasti.

Udarac koji su karantin i masovno zaustavljanje turističkih putovanja naneli ovoj privrednoj oblasti utoliko je bio teži. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-jun 2020. godine, u Srbiji je boravilo ukupno 780.785 turista, što je za 53 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

Naći način da se pomogne gradskim hotelima, i da se ova oblast sačuva od teških posledica do trenutka kada bi se stvari povratile na nekadašnje obrasce, postao je tako jedan od najvećih izazova za sve relevantne faktore. Istovremeno, desio se pravi bum ruralnog turizma u Srbiji, gde su domaći gosti u nemogućnosti masovnijeg odlaska na popularne inostrane destinacije tokom sezone letnjih odmora, popunili gotovo sve kapacitete u zemlji, i to u brojevima koji do tada prethodno nisu bili zabeleženi.

Posebno je bilo uočljivo da u okviru ovog turističkog fenomena svoj neočekivani vrhunac doživljavaju i manje poznate ili gotovo anonimne destinacije koje su ovog leta, činilo se, prvi put postale opšte poznate i otkrivene. Ipak, i tu je pomoć države bila od vitalnog značaja.

- Podsticajna mera za razvoj domaćeg turizma u uslovima krize, tačnije, dodatnih 400.000 vaučera za odmor u Srbiji koji su odobreni u maju, doprinela je da hoteli po odmorišnim destinacijama, ne gradski nego hoteli u banjama, na jezerima i planinama - budu popunjeni tokom letnje sezone i oporave se od gubitka koji je nastao od marta do maja - rekla je Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam PKS. - Osim za hotele, na pomenutim destinacijama u Srbiji, domaći turisti vaučere su mogli da iskoriste za privatni smeštaj.

Prema njenim rečima, pomoć u vidu isplate minimalca, kao i smanjenje poreza i doprinosa, koje je država odredila u okviru mera podrške za saniranje posledica krize, dovela je do toga da radnici u hotelima, turističkim agencijama, nautičkoj privredi, ugostiteljstvu, banjama i firmama koje se bave organizacijom događaja i kongresa, ne ostanu bez posla i da firme održe minimum poslovanja.

Sa druge strane, pitanje očuvanja čitavog sektora gradskog hotelijerstva je donelo mnogo veće izazove i zahtevalo je promišljen pristup kako bi mere delovale na pravi način i kako bi hoteli opstali. PKS je u saradnji sa direktorima hotela i vlasnicima stranog i domaćeg kapitala, i ministarstvima finansija i turizma, predložila rešenje u vidu jednokratne direktne isplate pomoći hotelima u gradskim sredinama. Ministarstvo turizma objavilo je početkom ovog meseca poziv za podršku hotelskoj industriji zbog poteškoća u poslovanju usled pandemije. Svaki kategorizovani hotel u 68 gradova i opština, ukoliko ima potpunu i ispravnu dokumentaciju, dobija sada od države 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi.

- Subvencija za hotele u gradovima i opštinama sa gradskim sredinama je prva direktna sektorska mera, namenjena naugroženijoj grani privrede - istakla je Maljkovićeva. - Bespovratna pomoć je značajna i doprineće da, pored očuvanja radne snage, hoteli opstanu i prežive period u kojem su otkazani svi kongresi, grupe kao i dolasci poslovnih ljudi. U Srbiji postoji oko 410 kategorizovanih hotela, a za ovu meru pomoći se ministarstvu prijavilo 340 hotela iz 68 lokalnih samouprava. Samo u gradovima ima oko 13.000 soba u svim kategorizovanim hotelima. Popunjenost tih soba je najviše zavisila od poslovnih gostiju, kongresa, grupa sa prekookeanskih tržišta i manifestacionog turizma.

Međutim, jedan od faktora opstanka mogla bi da predstavlja i fleksibilnost uprava brojnih hotela koje su, u nemogućnosti da računaju na turiste, rešili da svoje kapacitete predstave na tržištu na drugačiji način - umesto klasičnih noćenja, oni su sobe i apartmane ponudili kao poslovne prostore, kancelarije, biroe. Logika je jednostavna - komfor takvog ambijenta je viši u odnosu na klasične kancelarijske prostore, postoji restoranska usluga u samom prostoru, a cena je prilagođena krizi, dakle, prihvatljiva. Za digitalne nomade, frilensere i startapove, između ostalih, idealna prilika. Iako još uvek nema podataka u kom procentu se na ovaj način popunjavaju kapaciteti, sudeći prema prvim utiscima, interesovanja ima. Ipak, glavni oslonac u ovom trenutku je programska pomoć Vlade Srbije.

- Hotel "Petrus" iz Paraćina svoje poslovanje bazira na tranzitnom turizmu i organizaciji proslava - govori Andrija Radivojević, vlasnik hotela "Petrus". - Kako je kriza izazvana širenjem virusa korona pogodila ovu granu privrede, zabeležili smo pad prihoda u odnosu na prošlu godinu za 73 odsto, tako da hotel jedva pokriva svoje tekuće troškove, a naredni meseci su tek neizvesni. Finansijska pomoć Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Privredne komore je bukvalno spas u poslednjem trenutku za očuvanje hotelskog poslovanja u većem delu Srbije.

Sličnog je mišljenja i Tomislav Momirović, predsednik Upravnog odbora kompanije "Mona hotels". On kaže da je državna pomoć turističkom sektoru bila nužna da ne bi došlo do masovnih otpuštanja, gašenja hotela pa na kraju i bankrota.

- Srpska država je pružila direktnu pomoć hotelijerskom sektoru, po uzoru na odgovorne vlade sveta, jer znamo da je pandemija najviše oštetila baš hotelijere i i turistički sektor - istakao je Momirović. - Ovo je najteža kriza koja se ikad desila hotelskoj industriji, pa se hoteli, naročito gradski, jer je ta vrsta turizma doslovno nestala, bore za likvidnost iz meseca u mesec. Ne smemo da zaboravimo da mi još ne možemo da računamo na pomoć Evropske unije što su mogle mnogo snažnije ekonomije i da je time mnogo kompleksnija situacija kod nas. Uprkos svemu optimista sam i verujem u žilavost naše privrede.