NOVI KUPCI SA DALEKIH TRŽIŠTA: Plasman stočarskih proizvoda na novim tržištima šansa je za rast ove grane
SEKTOR proizvodnje i prerade mesa u Srbiji doživeo je stagnaciju na domaćem i tradicionalnim izvoznim tržištima, usled pandemije kovida 19, kao i zbog novih trendova u potražnji na svetskim tržištima.
Foto Tanjug
Rešenje može biti izlazak na nova tržišta poput Kine, Turske, Vijetnama i arapskih zemalja, kao i jača promocija i pozicioniranje tradicionalnih, premijum i geografski zaštićenih proizvoda na domaćem tržištu, poručuju iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvode Privredne komore Srbije.
- Posle pojave afričke kuge svinja, u toku prošle godine tržište proizvodnje tovljenika i svinjskog mesa našlo se na udaru pandemije kovida 19 i uticaja interesa u trgovini svinjskim mesom - objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda PKS. - Odluka Kine da prestane sa uvozom svinjskog mesa iz EU izazvala je u kratkom roku pojavu velikih količina zaliha i pad cena svinjskog mesa. U Srbiji je tako cena živih svinja pala sa 160 na 130 dinara po kilogramu, a usled prestanka izvoza u Rusku Federaciju, situacija se naglo pogoršala za sve učesnike u proizvodnji i preradi svinjskog mesa
Kako kaže, na tržištu u Srbiji trenutno postoji višak utovljenih bikova, zbog čega cena pada i trenutno iznosi oko 180 dinara po kilogramu žive vage. Po proceni, reč je o 12.000 bikova, od kojih se dobija oko 3.600 tona mesa. Napominje da su pre pandemije bikovi otkupljeni preko robnih rezervi, u zamenu za kukuruz i to je trenutno smirilo tržište.
Nova šansa za plasman, kako ističe, mogu biti tržišta Kine, Turske ali i Filipina i Vijetnama gde se očekuje povećana potražnja. Foto Z. Jovanović
- Analize pokazuju da će trgovina svinjskim mesom na svetskom tržištu dostići rekordan nivo od 10,4 miliona tona u 2020. godini - govori Budimović. - Najveći kupac svinjskog mesa je Kina, koja je usled nestašice na tržištu, prinuđena da poveća uvoz koji je od 500.000 hiljada tona dostigao 2,6 miliona tona u 2019, a u 2020. godini očekuje se da ova zemlja uveze 3,5 miliona tona. Filipini su još jedna zemlja koja će povećati uvoz svinjetine za 32 i piletine za 25 odsto, dok će Vijetnam povećati uvoz svinjetine za 50 odsto, a piletine za 12 odsto.
Kako navodi, velika potražnja za jagnjećim mesom postoji u arapskim zemljama, iz kojih Udruženju PKS svakodnevno stižu zahtevi za povezivanje sa partnerima, proizvođačima te vrste mesa.
GODIŠNjE POJEDEMO 60 KILOGRAMA MESA
SVAKI stanovnik u Srbiji pojede godišnje u proseku oko 60 kilograma mesa i mesnih prerađevina. Naša industrija mesa i mesnih prerađevina može da zadovolji domaće tržište, ali i izvoz. O tome svedoči podatak da stočarska proizvodnja učestvuje sa 30 odsto u ukupnoj vrednosti poljopoprivredne proizvodnje, biljna proizvodnja čini 68 odsto, a usluge 2 odsto. Srbija raspolaže sa 818.000 grla goveda, 2.903.000 svinja, 1.642.000 ovaca i 15.780.000 živine, a najviše se proizvodi svinjsko meso - 298.000 tona, živinsko - 114.000 tona, goveđe - 71.000 tona i ovčije - 34.000 tona.
Kada je u pitanju mesna industrija Srbije, za prvih šest meseci 2020. godine uvezeno je proizvoda u vrednosti od 73,2 miliona evra, dok je u istom periodu izvezena roba u vrednosti od 29,5 miliona evra.
- Karakteristično je da se uvoze skuplji proizvodi u većoj količini, a izvoze jeftiniji - ističe Budimović. - Među skuplje proizvode spada polutrajna kobasica, čiji je uvoz za šest meseci 2020. godine porastao u odnosu na isti period 2019. godine za 45 odsto, dok je izvoz bio manji za 40 odsto. Takođe, u istom periodu, izvezeno je više konzervisanih proizvoda za 41 odsto u poređenju sa 2019. godinom.
Naš sagovornik dodaje da se najviše uvozi iz zemalja EU i to Španije, Nemačke, Hrvatske, Mađarske i Holandije a termički obrađeni proizvodi najviše se plasiraju u zemlje CEFTA regiona, Ruske Federacije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske.