PROIZVODNJA SE IZ AZIJE VRAĆA U EVROPU: Cirkularna ekonomija smanjuje zavisnost od spoljnih šokova

Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije. Zasnovana je na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa - otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna.

BLIŽE CENTRALI

U NAREDNIH tri do pet godina proizvodni programi automobilske, industrije mašina, šinskih vozila i drugih koji su pozicionirani na dalekim tržištima, pre svega Azije, postepeno će biti vraćeni u Evropu, bliže centralama, što daje novu razvojnu šansu našim dobavljačima, posebno imajući u vidu proizvodne mogućnosti i geografsku poziciju istočne i jugoistočne Evrope.

- Pandemija je izazvala redefinisanje ekonomskih procesa i poslovnih politika u raznim segmentima industrije - ukazuje Saša Ćurčić, koordinator za industriju Privredne komore Srbije - Regionalne privredne komore Kragujevac. - Dok je pre pandemije najznačajniji kriterijum na tržištu bila najpovoljnija cena, kriza zbog virusa korona, u prvi plan izbacila je kriterijum mogućnosti isporuke. Očekuje se da se zbog nalaženja najboljih mogućnosti isporuke, pojedine industrije vrate u nacionalne okvire. Ovaj kriterijum posebno utiče na medicinska i zaštitna sredstva, ali i proizvodnju hrane i osnovnih životnih namirnica,

Do promene je došlo i u automobilskoj i srodnim industrijama gde je nadvladao trend redefinisanja lanaca dobavljača, usled sagledavanja ukupnih troškova, logistike, troškova držanja zaliha, novih rizika.

- Pojedini proizvodni programi iz pogođenih regiona, sele se ka manje pogođenim regionima uz posebnu analizu logističkih rizika. Drugim rečima, mogućnost isporuke dobara i usluga dobija na značaju - kaže Ćurčić. - Prema informacijama iz kompanija, posle početnog pada tražnje, proizvodnje i prometa u martu i aprilu, kod naših glavnih kupaca, firmi iz EU, naše firme u junu i julu dobijaju poslove na novim programima, prethodno realizovanim na tržištima Azije i Južne Amerike. Očekuje se da u narednih tri do pet godina proizvodni programi automobilske, industrije mašina, šinskih vozila i drugih koji su pozicionirani na dalekim tržištima, pre svega Azije, postepeno budu vraćeni u Evropu, bliže centralama, OEM-ovima. Ovo će svakako dati novu razvojnu šansu našim dobavljačima, posebno imajući u vidu proizvodne mogućnosti i geografsku poziciju istočne i jugoistočne Evrope.

KRIZA RAĐA PRILIKE

U privrednom društvu "Grah automotive doo" u Batočini, koje proizvodi elektronske komponente za automobilsku industriju, kažu da usled inicijalnog pada potražnje, a samim tim i proizvodnje, izazvane pojavom pandemije kovid 19, potražili novu šansu. Uz nastojanje da umanje posledice, uz parolu da kriza rađa i prilike, potpisali su ugovor za projekat, koji je toj firmi otvorio vrata američkog tržišta.

- U prvom periodu krize veoma značajna je bila i pomoć Vlade Republike Srbije koja nam je omogućila očuvanje likvidnosti i radnih mesta - kaže Đorđe Jurišić, finansijski direktor "Grah automotive d.o.o". Iako se automobilska industrija smatra jednom od teže pogođenih pandemijom, naša strategija diversifikacije proizvodnog programa, stalno unapređivanje procesa, fleksibilnost, briga o kvalitetu, omogućili su kompaniji "Grah automotive" ne samo da izađe iz krize, već i da iskoristi nove prilike.

Jurišić ističe i da u kriznim trenucima, ovakav rezultat ne bi mogao biti ostvaren bez posebne brige o zdravlju svih zaposlenih, što je od početka pandemije bio apsolutni prioritet.

ZELENE NABAVKE

Prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68 odsto, dok je u 2018. zabeležen blagi porast - 7,98 odsto. Za pohvalu je da se o zelenim nabavkama sve više govori i u stručnim krugovima i u široj javnosti. Država je formirala radnu grupu za cirkularnu ekonomiju, urađeno je više analiza o cirkularnoj ekonomiji, u šta su se uključile u ovim oblastima vodeće domaće i međunarodne institucije.

- Iako je postupak otvorenih javnih nabavki povećan, oni koji raspisuju nabavku nisu stimulisani da raspisuju zelene nabavke, jer im je važno da prođe što jeftinije - napominje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. - Javni sektor kao veliki kupac mogao bi imati vodeću ulogu u promovisanju zelenih nabavki. Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Putem inovativne, poslovne cirkularne ekonomije obogaćujemo lokalnu proizvodnju, smanjujemo zavisnost od eksternih šokova, usklađujemo poslovanje sa prirodnim kapacitetom okoline i povećavamo otpornost kompanija - u svakom smislu. Štaviše, ovaj put postaje neizbežan, EU će oporavak od kovida gledati još više kroz zelenu prizmu, i otpor prema promenama samo povišava ukupne troškove i vreme. Ako se okrenemo ka staromodnoj proizvodnji "uzmi-napravi-baci", pa onda tretiranju otpada, ostajemo zarobljeni u devedesetim godinama sve do 2040. Ako se povežemo, istražimo mogućnosti i uskladimo naše poslovanje sa Circular Economy Action Plan Evropske unije dobijamo novu poziciju na tržištu.

ŠTEDI RESURSE

Pandemija kovida nam je ponovo otkrio koliko je ranjiva naša globalna privreda. Eksperti očekuju ekonomsku krizu na svim lokalnim nivoima u celom svetu veću od one 2008. Mala hronologija srpske ekonomske situacije nam govori da se za šokove trebe spremiti.

- Mi nismo uspeli još da izvučemo važne lekcije iz sankcija, niti iz finansijske krize 2008. niti posle poplava 2014. godine - ističe Mitrović. - Da li će otporni poslovi koji su digitalni, koriste lokalne i lako dostupne resurse, ne zagađuju svoju okolinu i agilni su u okviru svog poslovanja, te sistemski sagledavaju okolnosti- na kraju pobediti? Ili smo i dalje uljuljkani u staromodno poslovanje i borbi za preživljavanje danas, a sutra - lako ćemo? Postoje poslovi koji su klasifikovani kao dinosaurusi. Takva je i prognoza za njih. Predviđanje je da će kovid 19 u najgorem scenariju koštati svet oko 347 milijardi dolara. Ovaj scenario predviđa šest meseci blokiranog poslovanja. Čak 150 puta veću štetu nam donose klimatske promene. Ovakve posledice su doslovce nepopravljive. Cirkularna ekonomija ispravlja ove posledice, samo ako je shvatimo na pravi način i ako krenemo u tranziciju odmah.

Srbija je preduzela nekoliko važnih koraka ka prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Definisanje strateškog okvira je jedan od najvažnijih. Tokom 2019. godine u aktivnosti Ministarstva životne sredine izrađena je analiza efekata za cirkularnu ekonomiju, koja prethodi dokumentu javne politike.

- Zaključak ovog dokumenta je potreba za izradom posebnog dokumenta javne politike za ovu oblast - kaže Mitrović. - Dokument javne politike Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom na tri godine biće izrađen u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS i podzakonskim aktima koji propisuju metodologiju izrade ovih dokumenata, tokom 2020. godine. Ovim dokumentom biće definisane mere i aktivnosti koje će pomoći implementaciji koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji u periodu 2021-2023. godina.

U aprilu 2020. godine, Ministarstvo je, uz podršku UNDP projekta "Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji", završilo dokument pod nazivomMapa puta za cirkularnu ekonomiju. Cilj Mape puta je da poveća tržišne mogućnosti proizvodnje kroz cirkularne poslovne modele, da podstakne industriju za kreiranjem novih radnih mesta i unapređenje poslovanja kroz iznalaženje inovativnih ekološki održivih rešenja za tržišta. Namera je da se podstakne celo društvo na korenite promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, kao i da donosioce odluka podstakne na političko obavezivanje promena javnih politika i dijaloga u kontekstu cirkularne ekonomije. Mapa puta je inicijalni dokument koji će pokrenuti dijalog između donosilaca odluka i predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva.

- I naša privreda pokazuje interesovanje za inovativna rešenja i prilagođava se svetskim tokovima - kaže Siniša Mitrović. - Domaći poslovni sistem Elixir Group, u čijem je sastavu sedam članica i 1.500 zaposlenih u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela, sa ciljem racionalizacije potrošnje prirodnih resursa i energetske efikasnosti. Proizvodnja u hemijskoj industriji podrazumeva značajnu potrošnju toplotne energije, gde dominira potrošnja vodene pare, za koncentraciju fosforne kiseline i za procese granulacije i sušenja NPK đubriva, a ona se trenutno podmiruje iz fosilnih goriva. U skladu sa Strategijom razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025. fokus je na unapeđenju energetske efikasnosti u hemijskoj diviziji, kao i potpunu supstituciju fosilnih goriva alternativnim energentima iz obnovljivih izvora. U skladu sa tim, planiramo implementaciju koncepta Waste to Energy koji podrazumeva proizvodnju energije primarnim tretmanima otpada ili preradom otpadnih materijala u energente, čime se ostvaruju višestruki benefiti.

Ovakvi pionirski poduhvati doprinose širenju svesti o važnosti primene inovativnih rešenja sa ciljem uštede prirodnih resursa i energije, kao i očuvanja i zaštite životne sredine, što je i deo plana evropskih institucija u ovoj oblasti.

- Tu je kompanija "BIM-tex", iz Leskovca koja je podigla solarnu energanu i sada će u svoj proizvod ugraditi zelenu energiju - dodaje Mitrović. - Uštedeće više od 750 tona ugljen-dioksida godišnje, a njihov proizvod postaje konkurentan na EU tržištu. Neka i druge kompanije krenu ovim putem, naš Centar za cirkularnu ekonomiju, tim Akademije CE i celog PKS je tu da ih ohrabri, približi finansijama i novim rešenjima.

KAKO CIRKULARNA EKONOMIJA POMAŽE PRIVREDI

- CIRKULARNA ekonomija ima sistemski pogled na poslovanje i planira benefit na dugi rok. Specijalizacija je stvar prošlosti, multidisciplinarni pristup je nova era pristupa poslovanju.

- NAČIN da smanjimo CO2 emisije je tranzicijom na obnovljive izvore energije, ali to nije dovoljno. Ne možemo se uzdati samo u tehnologiju, već moramo da menjamo i naš način rada.

- KREIRA "nezavisnija" društva i privrede i akcentira pravilniju raspodelu prirodnih resursa i upravljanje resursima kroz zatvorene lance nabavki.

- PREDLAŽE promenu politika sa oporezivanja rada na oporezivanje korišćenja sirovina, energije i vode, te produženu odgovornost proizvođača za pravljanje otpada i zagađenje okoline. Jer danas imamo nezaposlenost, a nestaje nam resursa.

- DRUŠTVENI sistem bez infrastrukture za edukaciju, zdravlje, povezivanje i kulture ne postoji. Cirkularna ekonomija pokreće diskusiju na temu promene mernog sistema napretka društva, dok je Evropska unija, u okviru Evropskog zelenog dogovora odlučna da uđe u borbu za promenu pogleda na prioritet BDP-a ili rekonstrukciju ovog pokazatelja.

- POTROŠAČI će posle kovid krize biti skeptični prema rizičnim kupovinama, te kupovini proizvoda koji iziskuju veće troškove, ali takođe će sve manje podržavati brendove i proizvode koji potencijalno kreiraju zagađenja i utiču negativno po društvo. Cirkularna ekonomija se integralno brine o našoj sredini.

- CIRKULARNA ekonomija podržava virtualizaciju ne samo poslovanja, već i ponude i ubrzava i omogućava da ovaj prelazak bude efikasniji. Kad se upoznamo sa detaljima cirkularnog modela poslovanja, videćemo da je praćenje materijala i komponenata neizbežna budućnost za ostvarenje neophodnih strateških pozicija.

- ZAHTEVA manje ukupne površine za privredu. To znači udaljavanje od prirodnih staništa divljih vrsta životinja. Uparujući ovaj detalj sa akcentom na podizanje ukupne lokalne sposobnosti stanovništva, pokazano je kroz istraživanja da se uveliko smanjuje rizik od prenošenja zootopskih virusa poput ptičijeg, svinjskog gripa, kovida, crne kuge.

- PODRŽAVA prednosti "regenerativne" poljoprivrede umesto industrijske, gde se priroda hrani prirodom, te i zemljište i zemljoradnici postaju manje zavisni od stranih tela, tj. pesticida i herbicida.