Zelene obveznice preduslov energetske tranzicije
ZA energetsku tranziciju Srbije potrebno je više od 20 milijardi evra u ovom trenutku i taj novac ne može doći samo iz državnog budžeta, niti može biti stimulisan od komercijalnih banaka ili stranih fondova, nego se moraju pronaći novi modeli finansiranja, kao što su zelene obveznice, istakao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.
Foto: PKS
On je uoči druge regionalne konferencije Look up na Kopaoniku ukazao da je Srbija zbog posledica klimatskih promena imala direktan gubitak od skoro osam milijardi evra od 2000. godine. Kako je rekao, privatni kapital treba da bude motivisan da prikupi novac, posebno za važne infrastrukturne projekte.
- Moram da podsetim da mi danas ne recikliramo ni farmaceutski, ni tekstilni otpad, niti baterije. To je velika šansa za nove investicije za ono što se zove zelena radna mesta - kazao je Mitrović.
Otvarajući konferenciju, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković istakla je da je definisano sedam osnovnih ciljeva, koji pokrivaju oblast zelene tranzicije.
Ciljevi su povećanje navodnjavanih površina, upravljanje zemljištem i pošumljavanje, subvencije poljoprivrednicma na putu ka zelenoj tranziciji, izgradnja prečistača otpadnih voda i kanalizacione mreže, usaglašavanje regulative sa zahtevima EU, kontinuiran razvoj organske proizvodnje, kao i dalje unapredjenje zaštite biljaka.
Grčki ekonomista, nekadašnji ministar finansija te zemlje Janis Varufakis istakao je da u Evropi imamo Evropsku investicionu banku koja je šest puta veća od Svetske banke, ali i dalje nije dovoljno velika da plati zelenu tranziciju.
Mi smo tada predložili da kada već Evropska centralna banka štampa novac, zašto ne bismo napravili saradnju između EIB i ECB. Ako morate da potrošite stotine miliona evra godišnje na zelenu tranziciju zašto EIB ne izda takvu obveznicu. Jedino što vam treba da se one rasprodaju kao kolači je bilo saopštenje ECB da ako su povrati na obveznice preko 0,5 odsto onda će ih ECB automatski kupiti, ističe Varufakis i dodaje da bi na ovaj način EU imala "kasicu prasicu" od 400, 500 miliona evra godišnje za razne zelene projekte.
Samostalni savetnik, stručnjak za zaštitu životne sredine i bivši pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine u Hrvatskoj Viktor Simončić izjavio je danas da zelenu agendu EU smatra vrlo korisnom, ali da ona mora da bude prilagodjena lokalnim uslovima.
Među istaknutim govornicima prvog dana konferencije bili su i grčki ekonomista i bivši ministar finansija Janis Varufakis, a očekuje se i učešće ministra spoljnih poslova i trgovine Madjarske Petera Sijarta.
Učesnici panela tokom foruma biće resorni ministri Vlade Srbije, profesori fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnici strukovnih organizacija i udruženja, velikih energetskih kompanija, eksperti Narodne banke Srbije, Centralne banke Severne Makedonije, stručnjaci za zaštitu životne sredine i energetiku iz Madjarske, Hrvatske, Federacije BIH, kao i menadžeri velikih kompanija iz zemalja Zapadnog Balkana.
U fokusu ovogodišnje konferencije su aktuelni izazovi u oblasti energetike i ekologije o kojima će, na šest panela, diskutovati više od 30 panelista.
Glavne teme su održivost, dekarbonizacija energetskog sektora, otpornost na klimatske promene, cirkularna ekonomija, zeleni biznisi i finansiranje zelenih biznisa, opstanak mikro, malih i srednjih preduzeća u lancu dobavljača na konkurentnom evropskom tržištu.
Dvodnevna "Look up" konferencija održava se 6. i 7 . decembra u Hotelu Gorski na Kopaoniku.