ČETVRTINA PLANTAŽA U VOJVODINI: Lekovito bilje kao izvor prihoda (1)
LEKOVITO, začinsko i aromatično bilje u Srbiji predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda.
Srbija zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje ovog bilja. Proizvodnja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvoda.
Lekovito bilje u Srbiji se plantažno najviše gaji u Vojvodini. U severnoj srpskoj pokrajini nalazi se četvrtina ukupnih zasejanih površina pod ovim biljem.
Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata gde se gaje kamilica, nana, bosiljak, matičnjak. Sakupljanje iz prirode najviše je zastupljeno na Rtnju, Ozrenu, Suvoj planini, Svrljiškim planinama, Staroj planini...
Bogata i ekološki čista područja Homolja, Južne i Jugoistočne Srbije, Golije, Kopaonika, Zapadne Srbije, Valjevskih planina, bogata zdravom pijaćom vodom i termalnim izvorima, pružaju velike mogućnosti za sakupljanje i plantažno proizvodnju ovog bilja.
Srbija je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja i po biodiverzitetu svrstana je u 158 najboljih centara sveta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejane površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u 2020. godini su iznosile 2.207 hektara ili jedan odsto obradivih površina, što je malo s obzirom da imamo dugu tradiciju gajenja i sakupljanja ovog bilja i da je reč o veoma profitabilnoj proizvodnji koja može da se obavlja i u staklenicima i plantažno, a ne traži naročito plodnu zemlju.
Godinu dana kasnije zasejano je 2.115 hektara, što je smanjenje od 4,3 procenta. U Srbiji se lekovito i aromatično bilje gaji ili sakuplja na terenima, i obično su to teritorije na kojima se ova proizvodnja i prikupljanje odvija, marginalna područja. Zemljište na kome se uzgaja lekovito bilje ne mora biti zahtevno. Plantaže nekih vrsta lekovitog bilja mogu imati više žetvi u toku godine.
Na osnovu slobodnih procena sa terena, površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem se kreću oko 5.000 hektara. Maksimalne površine za gajenje lekovitog bilja bi bile oko 15.000 hektara, kako ne bi došlo do suficita sirovina.
(nastaviće se)