MINISTARKA ĐEDOVIĆ: Menjamo regulativu u oblasti OIE

Nova Strategija razvoja energetike vidi energetsku efikasnost kao „novi izvor energije“.
Ako znamo da se u Srbiji danas potroši oko četiri puta više energije da bi se proizvela ista jedinica BDP, jasno je da je štednja energije dobitna kombinacija i za privredu i za državu. Pored nižih troškova za preduzeća, ovo znači i smanjenje rashoda države za energente, a time i više novca za ulaganje u infrastrukturu, zdravstvo, školstvo. Takođe znači i zdraviju životnu sredinu, kao rezultat smanjenja emisije štetnih gasova, ali i veću konkurentnost privrede.

Jedna od mera sa najvećim potencijalom za smanjenje troškova energije jeste ugradnja solarnih panela za proizvodnju električne energije. Ova mera inače je istaknuta u planovima štednje energije skoro 30 odsto kompanija najvećih potrošača u sektoru industrije i komercijalnim uslugama kojima je Ministarstvo uputilo preporuke, zajedno sa preporukama za javni sektor, lokalne samouprave i domaćinstva.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije omogućio je građanima i firmama da postanu kupci-proizvođači, odnosno da proizvode „zelene kilovate” za sopstvene  potrebe, smanjujući sopstvene troškove. Više od 80 industrijskih kompanija dosad je dobilo ovaj status, a ukupna snaga ovih elektrana je oko 4 MW, što je blizu polovine ukupne snage kupaca-proizvođača. Takođe, uvideli smo neusklađenost regulative sa realnim stanjem na tržištu u ovoj oblasti, stoga je u planu za prvi kvartal 2023. i dodatno unapređenje regulative u oblasti OIE, koje je posebno važno za investitore i za dalji razvoj obnovljivih izvora energije.

Za kompanije koje se bave proizvodnjom i gde se više od 90 odsto električne energije troši upravo na proizvodnju, mere koje se mogu primeniti pre svega zavise od vrste industrije. Od mera koje ne zahtevaju ulaganja za industrijska preduzeća posebno su važni racionalno korišćenje rasvete u proizvodnim halama, reorganizacija proizvodnih procesa, a od mera koje zahtevaju veća ulaganja mogu biti značajne mere kao što su korišćenje LED rasvete, ugradnja novih efikasnijih kompresora, automatizacija proizvodnih procesa, koje omogućavaju efikasnije korišćenje električne energije i smanjenje troškova za električnu energiju.

Energetska kriza naterala je sve nas da razmišljamo više o tome šta možemo da uradimo da racionalnije koristimo energiju, kako bismo sačuvali stabilnost snabdevanja. Država je svoj glavni zadatak ove zime, da svega ima dovoljno kad su u pitanju električna energija i energenti, uspešno ispunjavala tokom 2022. godine. Sa stabilizacijom proizvodnje struje i rezervama gasa, nafte i naftnih derivata koje smo obezbedili, očekujemo da tako bude i do kraja ove zime. Međutim, ako želimo da napravimo korak dalje i povećamo našu energetsku efikasnost, a time i konkurentnost privrede, da proizvodimo više zelene energije i imamo zdraviju životnu sredinu, neophodna nam je podrška privrede, za koju verujem da deli našu viziju i da će u ovim ciljevima pronaći i sopstveni interes.
Privreda u energetskoj krizi nije pasivni posmatrač, već aktivni učesnik koji svojim odnosom prema energiji doprinosi da smanjimo potrošnju energije, kao i da imamo više energije proizvedene iz obnovljivih izvora, a to znači i zdraviju životnu sredinu. Računamo na odgovornost svih privrednih subjekata da aktivno učestvuju u zelenoj tranziciji i budu energetski efikasniji.

BONUS VIDEO: DONOSI BIZNIS I OBUZDAVA REKU: Trsteničani imaju velika očekivanja od Moravskog koridora