I, ŠTA ĆEMO SAD, U 2023? Marko Čadež o izazovima koji u novoj godini čekaju privrede Srbije, regiona i Evrope

Ovako je na pitanje „napiši nekoliko rečenica o ekonomskim predviđanjima za 2023. iz ugla predsednika PKS Marka Čadeža“, (uz neznatne korekcije), umesto čelnika najveće asocijacije srpskih privrednika odgovorio, po mnogima apsolutni hit ove godine - četbot ChatGPT koji koristi veštačku inteligenciju (AI). Samo ovo je dovoljno da nas natera da ozbiljno razmislimo šta nas čeka 2023. Ali, da ostavimo po strani AI i vidimo koji su to ključni izazovi koji nas čekaju po proceni Marka Čadeža, predsednika PKS.

Tri velika šoka

Svet prolazi kroz najdrastičnije ekonomske turbulencije od Drugog svetskog rata.
Geopolitika: Ekonomska globalizacija prestaje da bude vodeća, a svet se okreće ka regionalizaciji ekonomskih procesa koju sprovode vodeće ekonomske sile. I uz to postavljaju i „zaštite“ ekonomskih regiona.

Energija i hrana:  Rat u Ukrajini doveo je do najvećeg poremećaja na globalnim tržištima. Svedoci smo rapidnog restrukturisanja energetskih sistema i ozbiljnih teškoća u proizvodnji i snabdevanju hranom i mineralnim đubrivima.
Nestabilnost: Svetska ekonomija ulazi u period makroekonomske nestabilnosti usled posledica prethodna dva šoka. To dovodi do visoke inflacije i ekonomske stagnacije, najviše u Evropi.

To nije sve…

Inflacija i rast cena, pre svega, u Evropi, donose niz novih izazova. I pored procena da će u prvom kvartalu 2023. inflacija usporiti, istraživanja pokazuju da su proizvođači na krajnje kupce do sada prelili tek 34 odsto ukupnih povećanih cena nabavke, a da će u prvom kvartalu 2023. prelivanje na kupce dostići 50 procenata! To će samo dodatno pogurati inflaciju. Centralne banke na Zapadu nastaviće da dižu referentne kamatne stope, EURIBOR (šestomesečni) mogao bi dostići i 4%, što bi dodatno opteretilo dužnike (privredu i stanovništvo) i povećalo pritisak na državne budžete. Cene nafte i gasa padaju, ali se očekuje dalja nestabilnost cena energenata.

Cena hrane će rasti zbog skupljih energenata i veštačkog đubriva, rasta populacije (osam milijardi ljudi je trenutno na planeti), klimatskih promena... Veruje se da će se tržište energenata pre stabilizovati od tržišta hrane.

Kinu, drugu ekonomiju sveta, čeka usporavanje zbog nove politike u borbi  protiv pandemije i neadekvatnog odgovora na krizu tržišta nepokretnosti. Evropa će kroz direktnu pomoć građanima i kompanijama pokušati da ograniči uticaj visokih cena energenata, spreči recesiju i utiče na političke tenzije koje inflacija po pravilu proizvodi. Zato su pred privredama Srbije i regiona prilagođavanje, ali i inovativniji dijalog privrede i politike koja sada ima suštinsku ulogu u očuvanju ekonomske stabilnosti.

EU, nema nam dalje

Srbija kao i naš region deliće istu ekonomsku sudbinu sa EU u 2023. Zašto?
Zato što Srbija u EU plasira 64,5 odsto izvoza; zato što iz EU nabavljamo gotovo 60 odsto robe, sirovina i repromaterijala; zato što sa EU trguje više od 24.000 kompanija; zato što 900.000 ljudi radi u kompanijama koje posluju sa EU; zato što u Srbiji radi više od 11.000 kompanija sa kapitalom iz zemalja EU; zato što su kompanije iz EU od 2010. investirale u Srbiju više od 20 milijardi evra (63 odsto ukupnih stranih ulaganja). Sve ovo su razlozi zbog kojih će se usporavanje privrede EU, koja ulazi u recesiju, odraziti i našu privrednu dinamiku.

Zbog svega ovog, kao i „zamora” među članicama EU za dalje proširenje, Srbija i ostale poslovne zajednice Zapadnog Balkana traže da se što pre omogući pristup jedinstvenom evropskom tržištu pre formalnog ulaska u EU. Ovo je ključna odluka za dalji razvoj regiona, ali i izbegavanje rizika u logistici, bezbednosti i političkoj stabilnosti. Svako odlaganje ove odluke direktno ugrožava i evropske kompanije koje imaju velike proizvodne pogone u regionu, kao i domaće učesnike u međunarodnim dobavljačkim lancima.

PKS  u 2023.

Dijalog sa državom:  Unapređenje efektivnog dijaloga između privrede i države može biti strateška šansa kada je u pitanju rana detekcija problema, definisanje podrške, brze izmene regulative i podrška države u otvaranju novih tržišta.
Pratimo tržišta: Energetski zahtevne industrije iz EU suočene su sa ogromnim troškovima (industrija papira i ambalaže, hemijska industrija, proizvodnja stakla), neke čak ulaze u stečaj. Ovo otvara šansu da ih kompanije iz Srbije i regiona preuzmu zahvaljujući nižim operativnim troškovima. Praćenje likvidnosti tih sektora u EU biće od velike važnosti.

Čuvarkuća: Proširivanje projekta Stvarano u Srbiji „Čuvarkuća“ ostaje prioritet PKS. Podizanje svesti o uticaju kupovine proizvoda čija je vrednost najvećim delom stvorena u našoj zemlji osnovni je cilj PKS daljeg i razvoja projekta.

Proizvodnja baterija: U Centralnoj i Istočnoj Evropi odvija se prava investiciona revolucija u preradi ruda i proizvodnji komponenti za EV baterije i proizvodnji baterija. U Mađarskoj korejski EcoPro investira 700 miliona evra u proizvodnju katoda za baterije i pregovoraju sa kineskim gigantom CATL o investiciji većoj od 6 milijardi evra u najveću evropsku fabriku baterija. Srbija ima ogroman potencijal u ovoj oblasti zbog potvrđenih rezervi ruda. Preduslov je umrežavanje države i privrede za što brži razvoj eko-sistema za ovakva ulaganja.

Hrana: Cene hrane će rasti i u narednom periodu i teško da će se ikada vratiti na nivo pre krize. Potencijal Srbije u proizvodnji i preradi hrane je nedovoljno iskorišćen zbog manjka prerađivačkih kapaciteta. Dalja utilizacija državnog poljoprivrednog zemljišta i državne pomoći u partnerstvu sa velikim kompanijama kao i ciljano otvaranje novih tržišta biće osnovni segmenti rada PKS u ovoj oblasti.

Open Balkan: Regionalno ekonomsko povezivanje je ključna strateška šansa i Srbije i ostalih ekonomija regiona. Potrebno je stvaranje zajedničkog implementacionog tela koje će svakodnevno komunicirati sa vladama na sprovođenju postojećih i izradi novih sporazuma.

Dualno obrazovanje: PKS i Kancelarija Vlade Srbije za dualno obrazovanje pripremila je izmene Zakona o dualnom obrazovanju koje će omogućiti kompanijama da suštinski rade sa đacima i obezbede im kvalitet obuke potreban za obavljanje posla za koji se školuju. Uvodiće se digitalne komponente u obrazovne profile i set veština potrebnih za obavljanje različitih profesija.

Građevina: Zajedno sa resornim ministarstvom planirana je saradnja u donošenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o konverziji, dalja digitalizacija CEOP procedura, izmene u postupcima ozakonjenja i procedura u vezi sa izgradnjom. Radimo i na regulisanju statusa stranih radnika na gradilištima, racionalnom korišćenju građevinskog otpada i razvijanju garantnih šema u okviru stambene gradnje.

Kosovo, BiH, Rusija

Politički konflikti između Beograda i Prištine, kao i blokada razvoja BiH predstavljaju stalni potencijalni rizik za ekonomski rast. Ovakva percepcija u zapadnoj javnosti utiče na srednje proizvođače da svoj posao ili kapital „zaključaju“ u region koji percipiraju kao politički nestabilan. Neusklađivanje sa politikom sankcija EU, Srbiju čini ranjivom na Zapadu što utiče i na odluke poslovnih ljudi. Osim sumnje investitora u političku sigurnost to se dodatno odražava i na kupce proizvoda i usluga iz zapadnih zemalja što opterećuje domaće kompanije (otkazivanje sastanaka, potencijalna sumnja u kontinuitet nabavke, nepoverenje…)

Demografija

Procene govore da će se u Srbiji nastaviti pad broja stanovnika, da ćemo 2030. imati 6,815 miliona, a 2050. samo 5,87 miliona stanovnika. Prosečna starost građana Srbije na kraju ove decenije biće 44,7 godina, a 2050. čak 49,5 godina! Srazmerno će padati i broj radno sposobnog stanovništva: 2020. godine imali smo 4,46 miliona radno sposobnih građana, 2030. biće ih 4,25 miliona, a 2050. godine 3,52 miliona. 

BONUS VIDEO:  DONOSI BIZNIS I OBUZDAVA REKU: Trsteničani imaju velika očekivanja od Moravskog koridora