BIZNIS HAB U DUBAIJU MOST KA BLISKOM ISTOKU: Nova tržišta za našu privredu
KADA se govori o alternativnim tržištima, uglavnom se misli na tržišta azijskih i afričkih zemalja koje obuhvataju više od 80 odsto svetske populacije, a na kojima naši privrednici nisu prisutni ili su prisutni u manjem broju.
Kairo - Potencijalno tržište za naše proizvođače, Foto PKS
Jačanje pozicija u određenim regionima, kao što su Bliski istok i Severna Afrika, moglo bi da dovede do boljeg plasmana naših izvoznih proizvoda, ali i do stabilizacije tržišta u pogledu sirovina kojima se snabdevaju naši uvoznici. Alternativna tržišta, u svetlu novonastale situacije, traže svi - i izvoznici i uvoznici.
Tako, na primer, Egipat, kao najveći uvoznik pšenice na svetu (šest miliona tona godišnje), traži alternativna tržišta, među kojima je i Srbija, sa kojih će nadomestiti nedostajuće količine koje je, do sada, uvozio iz Rusije i Ukrajine (oko 80 procenata). Sa druge strane, Egipat je tržište koje može da ojača našu sirovinsku bazu u pogledu uvoza fosfata. Tržišta Bliskog istoka (zalivske zemlje) mogla bi da predstavljaju alternativna tržišta za izvoz srpske jabuke koje smo, do sada, uglavnom, plasirali na tržište Ruske Federacije, ali i za izvoz bobičastog voća, imajući u vidu niska carinska opterećenja i veliku potrošnju ovih artikala u pomenutom delu sveta. Isto tako, primenom odgovarajućih formata u privrednoj saradnji sa zemljama poput UAE ili Egipta, možemo da, u domenu određenih industrija, osmišljavamo i zajednički nastup na trećim tržištima.
Važno je istaći i to da ćemo, u svrhu ojačanja starih i otvaranja novih tržišta na prostoru Bliskog istoka i Afrike, koristiti naš poslovni centar u Dubaiju (Serbia Business Hub), kako bismo pomogli svim našim privrednicima koji žele da otpočnu poslovanje ili trguju sa zemljama iz pomenutih regiona. Ovo iz razloga što se pokazalo da osim standardne trgovine robama i uslugama, alternativna tržišta traže i investiciona ulaganja, ali i prenos znanja i tehnologija, čime se otvaraju brojne mogućnosti i za korišćenje povlastica koje daju sporazumi o slobodnoj trgovini koje zemlje Bliskog istoka, ali i Afrike imaju sa zemljama iz regiona.