OPREZNI OPTIMIZAM: Ekonomska analiza i projekcije za 2022.

Ovogodišnji realan rast BDP-a se procenjuje na 7,0 odsto, je odličan rezultat imajući u vidu kontrakciju privrede od 1,0% u 2020. Sa aktuelnom projekcijom se u načelu slažu i međunarodne finansijske institucije (MMF i SB), uz očekivanje da se u narednom srednjoročnom periodu prosečna stopa rasta kreće oko 4,5% na godišnjem nivou.

Atraktivna zona za investicije

Zahvaljujući strukturi domaće privrede, oporavku globalne tražnje, merama ekonomske podrške države, ali uzimajući u obzir i sam karakter krize, očuvan je proizvodni potencijal, koji nastavlja da podržava izvozno orijentisani model rasta. Robni izvoz je ostvario dvocifrenu stopu rasta (stopa rasta 27% u periodu januar-oktobar), dok je suficit u razmeni usluga nastavio da se uvećava primarno zahvaljujući kontinuiranoj ekspanziji sektora informacionih tehnologija (suficit od oko milijardu evra u periodu januar-septembar).

Iako je sektor turizma zabeležio relativno uspešnu godinu, imajući u vidu nagli pad tokom 2020, neophodno je da se završi pandemija kako bi se putnički saobraćaj, sektor ugostiteljstva i organizacije manifestacija u potpunosti oporavili.

Posebno se ističe odluka agencije Standard and Poor’s da poboljša izgled za unapređenje kreditnog rejtinga Srbije čime se povećavaju šanse da u narednoj godini domaća privreda, kao prva na prostoru Zapadnog Balkana, uđe u grupu zemalja koje imaju investicioni nivo.

Priliv stranih direktnih investicija od oko 3,5 milijardi evra u 2021. predstavlja vrlo značajan rezultat i potvrdu najatraktivnije investicione destinacije u regionu koja se zasniva na korišćenju prednosti geografske lokacije, strukture privrede, sistema sporazuma o slobodnoj trgovini i mera podrške investitorima. Osim EU ističe se i značaj investicija iz Kine, SAD, Velike Britanije, Rusije i UAE.

Ipak, privredu Srbije u 2022. očekuju brojni rizici, kao što su: nastavak inflatornih pritisaka, uz moguće povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala, protekcionizam kao mere ekonomske politike vodećih privreda, energetska kriza, kao i geopolitički rizici.

Poteškoće na putu "Zelene agende"

Inflacija u Srbiji je relativno visoka, ali većina ekonomskih analitičara očekuje da bi ovaj pritrisak trebalo da splasne do sredine 2022. Ima i stručnjaka koji govore da inflatorni pristisci nisu uzrokovani samo ekonomskim kretanjima pod uticajem pandemije, već je to posledica kontinuirane ekspanzivne monetarne politike vodećih centralnih banaka.

U skladu sa "Zelenom agendom" Srbija pred sobom ima obavezu usklađivanja energetske strukture kako bi sredinom ovog veka postigla karbonsku neutralnostu u pogledu uticaja na životnu sredinu. Ali na tom dugom putu će se susretati sa brojnim poteškoćama izazvanim politikom EU, raspoloživošću sredstava za finansiranje infrastrukture za tretman otpada, cirkularnu ekonomiju i korišćenje OIE.

Regionalna ekonomska integracija kroz inicijativu ”Otvoreni Balkan”, koja za sada okuplja Srbiju, Albaniju i S. Makedoniju, je u procesu realizacije sa ciljem da se do 2024. uspostavi zajedničko tržište zasnovano na četiri ekonomske slobode. Očekuje se da u ovom procesu direktnije uzmu učešće i ostale privrede regiona, kako bi se zaokružila privredna saradnja vlada, koje ističu evropske integracije kao osnovni političko-ekonomski cilj. 