SERIJAL - ZAPOČNI BIZNIS (8): Šta je potrebno za pokretanje fitnes studija?
CENTAR za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije nudi smernica početnicima u poslovanju i osnovne informacije šta je potrebno za pokretanje sopstvenog fitnes studija.
Za početak, potrebno je obezbediti prostor koji je prilagođen za obavljanje fitnes usluga, opremu, odnosno, profesionalne sprave usklađene sa programima i uslugama koje će fitnes centar nuditi.
Kada je reč o rasporedu prostorija, studio bi trebalo da ima svlačionice za muškarce i žene, toalet sa tuševima, recepciju, dvoranu za grupne programe i teretanu.
U fitnes studiju bi trebalo da rade najmanje dva instruktora i isto toliko recepcionera, kao i osoba zaduženu za održavanje higijene.
Specifikacija i adaptacija prostora
Potrebno je da prostor ima visinu plafona od minimalno tri metra zbog smeštaja sprava.
Ukoliko se teretana nalazi na spratu, pod mora da bude dovoljno stabilan da podnese težinu sprava za vežbanje i aktivnosti tokom vežbanja koje podrazumevaju trčanje, skakanje, spuštanje tegova (nosivost 500kg po kvadratnom metru). Važno je da prostor u kojem se vežba ima dobru ventilaciju i kvalitetno osvetljenje.
Raspored sprava
Često se dešava da u teretanama raspored sprava ne bude adekvatan. Zato je važno da se za jedno mesto na kojem se nalazi sprava obezbedi najmanje pet kvadratnih metara prostora.
Multistacionarne mašine zauzimaju i do 15 kvadrata, smit mašina i stalci za čučnjeve do sedam kvadratnih metara, a traka za trčanje 5,5 kvadrata, koliko pokriva i krostrenažer.
Registracija i troškovi
Najčešći oblik registracije: sportsko udruženje/klub ili sportsko privredno društvo. Šifra delatnosti: 9312 – Delatnost sportskih klubova. Kada je reč o osnovnim troškovima za jednog zaposlenog sa punim radnim vremenom na godišnjem nivou, minimalna bruto plata iznosi 515.556 dinara. U plan osnivanja preduzeća važno je uračunati i cenu usluge čišćenja objekta na godišnjem nivou i sanitarije, izradu logotipa i vizuelnog identiteta, poput sajta, flajera... Troškovi knjigovođe su oko 100.000 dinara godišnje. Propisi nalažu da se prođe protivpožarna obuka i obuka za bezbednost na radu (oko 164.000 dinara) i Prva pomoć. Na prethodne troškove treba dodati račune za struju, vodu, telefon, komunalije…
* * * * * * *
PRVA javna mesta u istoriji gde su se ljudi okupljali kako bi zajedno radili na fizičkoj spremi potiču još iz drevne Persije pre više od 3000 godina, prenoseći se u staru Grčku gde gimnazije, od grčke reči gimnos – nag, postaju centralna mesta za vežbu tela i duha i pripremu za Olimpijske igre.
Duga istorija javnih teretana danas se, mahom, preselila u zatvorene prostore. Pored mogućnosti za različite vežbe, nude i specijalne treninge i dodatno uživanje u saunama, bazenima, masaži...
Iako je „mrtva trka“ ko se smatra osnivačem komercijalnih teretana, brojni izvori navode da je prvu privatnu teretanu-klub, otvorio francuski gimnastičar Hipolit Trijat u Briselu krajem 19. veka.
Duže od jednog veka kasnije, uoči pandemije 2019. godine, globalna industrija klubova zdravlja ostvarila je rekordni učinak: širom sveta prihod industrije iznosio je 96,7 milijardi dolara sa više od 184 miliona članova u skoro 210.000 zdravstvenih i fitnes centara.