ZAJEDNIČKIM PROJEKTIMA DO 1,5 MILIJARDI TRGOVINSKE RAZMENE: Predsednik privredne komore Severne Makedonije, za "Preduzetnik"

Regionalna privredna komora KIF – ZB6, koja pokriva šest ekonomija regiona i zastupa 350.000 preduzeća, radi na prevazilaženju svih prepreka u regionalnoj saradnji i stvaranju prostora zasnovanog na principu četiri slobode EU - slobodno krtanje robe, usluga, ljudi i kapitala.

“Severnoj Makedoniji i Srbiji trenutno najviše treba ono čemu teži Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6) - zajedničko regionalno tržište. Mi smo male države da bismo ušli u otvorenu konkurentsku borbu sa evropskim i svetskim tržištima”, poručuje Azeski u izjavi za "Preduzetnik“.

Podseća da je Srbija treći trgovinski partner Severnoj Makedoniji, odmah iza Nemačke i Velike Britanije.

"Postoji veliki potencijal za jačanje saradnje poslovnih zajednica posebno u oblasti inovacija, novih tehnologija, unapređenja usluga i proizvoda za lakši pristup trećim tržištima“.

Tradicionalni sektori u kojima su privredne veze dobre, ali mogu biti i intenzivnije, jesu poljoprivredno-prehrambena, metalska i elektroindustrija, kao i farmacija.

Ohrabruju podaci da u prvim mesecima 2021. trgovinska razmena raste. Cilj je da se udvostruči i vrati na nivo iz 2008. godine kada je vredela 1,5 milijardi dolara.

„To se može zajedničkim projektima i ulaganjima srodnih kompanija iz obe zemlje, promocijom i produbljivanjem ekonomske saradnje“, smatra Azeski.

Očekuje se milijarda evra razmene

Jedan od opštih preduslova za podsticanje i produbljivanje trgovinske i ekonomske saradnje u regionu je razvijena putna i železnička infrastruktura, poput auto-puta kroz Grdeličku klisuru i izgradnja auto-puta Demir Kapija - Smokvica.

"Očekivanja su da u ovoj godini robna razmena dve države premaši psihološku vrednost od jedne milijarde evra, a realne su mogućnosti za veće međusobne investicije i uspostavljanje viših oblika privredne saradnje", kaže Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.

„To se pre svega odnosi na uključivanje srpskih i makedonskih kompanija u izvođenje radova na infrastrukturnom povezivanju, izgradnji dalekovodne mreže između Niša i Štipa, gasne konekcije Vranje - Kumanovo, i na železnički projekat Budimpešta - Beograd - Skoplje“, ističe Radovanović.

Ukazuje da je tokom 2019. ostvaren najveći napredak kada je u pitanju unapređenje ekonomske bilateralne saradnje koja služi kao primer u regionu kako se otvorena pitanja rešavaju. Formirane su zajedničke kontrole na graničnom prelazu Preševo – Tabanovce, potpisan je veliki broj bilateralanih sporazuma...

“Mini-šengen” otvara
granice

Zahvaljujući usaglašenim propisima i procedurama, sertifikatima, radnim vremenima graničnih službi, kamioni sa robom prolaze bez zadržavanja na granici.
"Makedonija, država sa odličnim strateškim položajem, malom i otvorenom privredom, sa značajnom uključenošću u međunarodnu trgovinu, ima veliki potencijal za razvoj, ocenjuje Bojan Radun, generalni direktor kompanije "Imlek".

„Uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, koje svakako uključuje i Makedoniju, kreira temelje za poboljšanje poslovanja kompanija u smislu rasta potrošačke baze, smanjenja troškova, pojednostavljivanja prekograničnog biznisa u svim aspektima, ali i zajedničkog nastupa na tržištima trećih zemalja“, kaže Radun.

"Imlek" je na makedonskom tržištu prisutan od 2007. godine, putem akvizicije najvećeg prerađivača mleka u Makedoniji, Mlekare AD Bitola, kasnije rebrendirane u "Bi milk".

Proizvodni pogon se nalazi u Bitolju - srcu poljoprivredne zone Makedonije i trenutno je u njemu angažovano  220 zaposlenih. Pored toga, kompanije koje direktno sarađuju kao provajderi usluga zapošljavaju još oko 90 radnika. "Bi milk" ima partnerske odnose i sa oko 1.000 farmera u svim regionima zemlje, od kojih svakodnevno otkupljuje domaće sirovo mleko.

"Kompanija Yumis iz Niša duže od dve decenije posluje na makedonskom tržištu i sarađuje sa tamošnjim partnerima i trgovinskim lancima. Privredna saradnja Srbije i Severne Makedonije raste i granice između dve zemlje su otvorene zahvaljujući „Mini šengenu“ i regionalnim inicijativama", ističe Biljana Dončić, rukovodilac odeljenja za carinske poslove.