OTRGAO OD ZABORAVA VIŠE OD 15.000 SRPSKIH JUNAKA: Dr Miloje Pršić napravio spisak poginulih starešina u Velikom ratu
"A KAD je granulo jutro 14. avgusta, naši su se našli pred samim bugarskim rovovima. Jedan proplanak, lep kao u proleće, sav izriven bombama i zrnima, razdvajao je dva neprijatelja.
Foto Arhiva
Nije bilo moguće ovako ostati. Kapetan Dragutin krete svoju četu - opstanka je bilo samo ako se bugarski rovovi osvoje i Bugari oteraju.
- Na čelu čete on pođe na juriš, njegovoj četi sledovaše ostale čete, i kad je on pogođen ležao na samom bugarskom rovu, samo su glasnici bugarski mogli da pobegnu i jave poraz." PODVIG Miloje Pršić godinama prikupljao građu za "Spomenicu", Foto Arhiva
Ovako je major Sava Vitomirović, u nekrologu u "Ratniku", neposredno nakon rata 1919. godine, opisao pogibiju kapetana Dragutina P. Stefanovića na Veterniku avgusta 1916.
POŠTOVANjE
- U ovu spomenicu nisu ušla imena 71.000 vojnika i starešina koje smo izgubili 1912. i 1913. a to je činilo 31,55 odsto operativnog sastava vojske. Samo tokom pegavca 1915. uoči Makenzenove ofanzive Srbija je ostala bez najamanje 127.000 civila i vojnika. Usledila je Albanija i povlačenje. U 1914. i 1915. Srbija je izgubila 1.050.000 ljudi ili četvrtinu populacije. Ova knjiga je napravljena da se to ne zaboravi - objašnjava profesor.
Foto Arhiva
Pukovnik prof. Miloje Pršić, najugledniji srpski vojni arhivista, ovaj nekrolog majora Save Vitomirovića odabrao je za "sliku jednog vremena" u kome je Srbija, sva krvava i u zavojima nakon Prvog svetskog rata, popisivala svoje pale junake.
Objašnjava, za "Novosti", da je to bio period prvih pet godina nakon Velikog rata i dodaje da su nakon toga "politički entuzijazam" i interesovanje da se žrtve, civilne i vojne, popišu za sva vremena - u Kraljevini tri naroda naglo splasnuli.
Spomenica za 15.819 palih srpskih starešina u Prvom svetskom ratu, koju je Miloje Pršić sa saradnicima iz arhiva napravio 100 godina kasnije, prvi je ovakav "spomenik palima" napravljen kod nas.
- Nisu popisani svi poginuli, ali velika većina jeste - govori Pršić.
- Ovu knjigu sam zamislio kao prvu "javku" srpskih besmrtnika i očekujem da će biti "dopisana". Uz imena oficira i podoficira nalazi se i nekoliko rečenica kako i gde su pali junaci za otadžbinu.
OFICIR I ISTORIČAR
DR Miloje Pršić, sem vojnih škola, završio je istoriju i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je načelnik Vojnoistorijskog instituta, načelnik Katedre za vojnu istoriju i zakratko posle 5. oktobra imenovan je za čoveka za saradnju sa Haškim tribunalom. Zbog "saradnje" Boris Tadić ga je smenio, penzionisao i ostavio bez čina generala. Ranije je bio sekretar Međunarodne komisije za uporednu vojnu istoriju i urednik eminentnog međunarodnog časopisa na engleskom "Revija međunarodne vojne istorije". Dugo godina uređivao je "Vojnoistorijski glasnik."
Foto Arhiva
U sastavljanju spiska poginulih i umrlih starešina neposredno posle rata, korišćeni su arhivi Srpske vojske i Vojske Kraljevine Jugoslavije i celokupni arhiv Vojnoistorijskog instituta. Samo terenski rad provere je trajao punih osam godina.
- To je iskustvo koje koje mora da doživi svaki čovek koji se bavi istorijom.
Od okruga do okruga, praktično od crkve do crkve širom republike, listane su knjige i poređena imena palih junaka.
Nema "duplih" heroja, ali sigurno ima neupisanih - kaže Pršić.
- Tek kao "istoričar u godinama", video sam knjige spomenice mrtvim junacima rukom pisane u selima Srbije. Ko to nije video, ne može da razume sa kojom ljubavi i požrtvovanjem je srpski vojnik branio otadžbinu.