BIĆE HRANA ZDRAVIJA JER JE ČUVA BAKTERIJA! Projekat Biološkog fakulteta za smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi

Smanjenje korišćenja pesticida i veštačkih đubriva u tretiranju zasada predstavlja dugoročan proces koji uključuje ulaganja kako države, tako i privatnog sektora. Zbog toga se može očekivati da se, s vremenom, upotreba hemijskih preparata prepolovi, a prinosi uvećaju i više od deset odsto. U pravljenju biođubriva i biopesticida, naši biolozi već uveliko sarađuju sa Institutom za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu, kao i s dve italijanske i jednom domaćom biotehnološkom kompanijom.

U razgovoru za "Novosti" dr Đorđe Fira, profesor na Biološkom fakultetu, otkriva da se u prirodnoj sredini iz uzoraka zemljišta iz Srbije, biljnog materijala i drugih mogućih izvora, izoluju odgovarajući bakterijski sojevi, koji imaju pozitivan efekat na rast biljaka, uz istovremeno sprečavanje razvoja i eliminisanje biljnih patogena.

- Patogene bakterije i gljive kao i štetočine napadaju biljke i izazivaju štetu na usevima - navodi on.

- Trudimo se da pronađemo dobre bakterije, koje eliminišu biljne patogene i na taj način štite biljke. Pored toga, tretmanom semena dobrim bakterijama, pre setve, dobija se povećanje rasta i prinosa. U ovom momentu, istraživanja su fokusirana na najznačajnije biljne kulture, pre svega kukuruz, pšenicu i povrće. Za određene delove projekta imamo saradnju sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Dr Fira ističe da tim biologa za kompanije sa kojima sarađuju razvija odgovarujće formulacije za tretman semena ili biljaka, koje bi se primenjivale na njivama. Ove aktivnosti uključuju uspostavljanje direktne saradnje sa privredom, ali su im prostorni i laboratorijski kapaciteti ograničeni.

- Uskoro ćemo potpisati ugovor sa domaćom biotehnološkom kompanijom za razvoj preparata za tretman šećerne repe - kaže dr Ivica Dimkić, viši naučni saradnik na Biološkom fakultetu.

- Srbija je najveći proizvođač u jugoistočnoj Evropi, pa je za njih od izuzetnog značaja poboljšanje prinosa i da, korišćenjem sojeva za biološku kontrolu, za trećinu smanje upotrebu hemijskih sredstava. To bi imalo pored ekonomskih efekata, pozitivan uticaj i na ekologiju i zdravlje ljudi.

Profesor Fira ističe da je cilj ovih projekata izolovanje korisnih bakterijskih sojeva iz uzoraka zemljišta i biljnog materijala iz regiona u našoj zemlji, s obzirom na to da autohotni sojevi predstavljaju karakterističnu mikrofloru ovog podneblja. Na našem tržištu se mogu naći i preparati bazirani na bakterijskim sojevima uvezenim iz drugih zemalja.

- Postupak je u ovom slučaju mnogo lakši, s obzirom na to da ne uključuje prikupljanje bioloških uzoraka, izolovanje bakterija i njihovu molekularnu karakterizaciju - navodi dr Fira.

- Svaki soj koji se koristi mora biti karakterisan na molekularnom nivou, korišćenjem odgovarajućih metoda DNK analize, da bi se tačno utvrdilo koja je bakterijska vrsta u pitanju, kao i to da nema štetnih efekata na zdravlje ljudi i životinja. Dešavalo se da se na našem tržištu pojave preparati koji ne sadrže mikroorganizme navedene u deklaraciji proizvoda, i da njihova primena ne daje željene efekte.

Istraživački tim sa Biološkog fakulteta je konkurisao i na poziv za finansiranje projekata od Fonda za inovacije Republike Srbije. Cilj je dobijanje preparata koji će biti kombinacija dobrih bakterija, aktivnog uglja i biološki generisanog komposta. Ovaj preparat bi trebalo da ima još veći efekat na biljke u smislu poboljašanja rasta.