LEKARI MI IZLEČILI TELO, A PRIJATELJI IZVIDALI DUŠU: Ispovest Borislava Bore Bursaća iz Nakova koji je podršku dobio od poklonika fudbala
DA nije bilo ruke prijateljstva, pažnje, ljubavi i podrške koju su mu, u najtežim trenucima, iskazali poklonici fudbala iz Bačkog Jarka, možda ni vrhunski lekari ne bi izlečili Borislava Boru Bursaća (65) iz Nakova kod Kikinde.
Foto Privatna arhiva
Kada je pre četiri godine teško oboleo spas je potražio kod najboljih hirurga u Novom Sadu. Oni su mu izlečili telo.
A dušu su mu izvidali prijatelji iz Jarka, oni s kojima je drugovao kada je u tom mestu, pre četiri decenije, igrao fudbal, bio popularni golman.
Ono što je hirurg Milan Korica uradio skalpelom, prijatelji su učinili iskrenom, nesebičnom i velikom ljudskom podrškom. Braća Milan i Dragan Antonić, Brane Rosić, preduzetnici braća Rajić i mnogi drugi Jarčani bili su lekoviti za Bursaćeve duševne rane.
- Spasli su me oni koje sam nekada držao u krilu, koji su mi kao deca sedeli na kolenima.
Čuveni ugostitelj, pokojni Petar Antonić i njegova supruga Zora, bili su mi kao roditelji. SUDBINA Borislav Boro Bursać, Foto R. Šegrt
Kada mi je otkriven tumor bio sam bez posla. Nisu radili ni supruga ni sin. Operisan sam u Novom Sadu i mesec i po sam svaki dan iz Nakova išao u Novi Sad na terapiju. Prešao sam 7.000 kilometara, a ni dinar nisam potrošio. Milan i Dragan Antonić su rekli: "Samo ti Buki nađi ko će da te vozi, ostalo je naša briga." I tako je i bilo. Oni su sakupljali novac za mene - priča Boro Bursać.
REZERVA MLAĐA OD NjEGA 38 GODINA
BURSAĆ je fudbalsku karijeru završio u 60. godini. Na golu je stajao do 53. godine, a bio je registrovan još sedam. Aktivno je igrao čak 40, a predsednik Poleta bio je pet godina. Tamo je rezervni golman bio mlađi od njega čak 38 godina!
LEČILI su njega Jarčani ne samo od bolesti već i od velike žalosti. Znali su da je pre teškog oboljenja izgubio ćerku. Preminula je u 28. godini. Iza nje je ostao dečak od samo osam meseci. Imao je Buki dve teške rane.
- Da nije bilo njih, ne znam kako bih sve izdržao. I kod hirurga Korice stigao sam zahvaljujući Brani Rosiću. Taj lekar me operisao i spasao mi glavu, a moji Jarčani dušu - kaže Bursać.
- Tim ljudima nikada se ne mogu odužiti, dovoljno zahvaliti, nadoknaditi. Oni su veliki ljudi.
KARIJERA Boro Bursać u golmanskom dresu, Foto Privatna arhiva
BURSAĆ je fudbal počeo da se igra u rodnom Nakovu, za lokalni Polet. Bio je jedan od najboljih golmana u trećoj ligi velike Jugoslavije. Radio je u seoskoj zadruzi i voleo devojku iz sela. Njegove odbrane zapazili su drugi klubovi, jednog dana stigla je ponuda da pređe u Bački Jarak.
- Bilo je to pre 42 godine. Pitali su šta tražim, a ja odgovorio - samo posao. Istog dana su mi pokazali gde ću raditi, gde ću stanovati, gde ću se hraniti. Za tri dana sam prešao u Mladost.
Prvenstvo još nije bilo završeno, pa su me svake nedelje dovozili u Nakovo da odigram pet, šest utakmica do kraja.
Tražili su me i klubovi iz Zrenjanina, Vrbasa, Sremske Mitrovice i svi su nešto nudili. Ja sam otišao u Jarak za džabe. Tamo sam dve i po godine branio najbolje u životu - priseća se Buki vremena kada je imao 23 godine.
NUDILI su mu u Jarku i kuću, ali njega je ljubav vezala za Nakovo. Tražio je samo auto da bi mogao da ide kod cure...
- Posle sam se vratio u Polet, pa igrao još za osam klubova. Svugde sam se isto ponašao, ali nigde nisam tako primljen kao u Bačkom Jarku. Tamo je moj drugi dom, tamo su moja braća. Svake godine su me zvali na proslave kluba, godišnjice, na druženje veterana. Ali nisam očekivao da će tako stati iza mene posle 40 godina, kad mi je bilo najteže - navodi Bursać, koji je pobedio bolest, zalečio tugu i odnegovao prijateljstvo dugo više od 40 godina.