I BEBE IM BILE META: Pre 22 godine NATO je bombardovao KBC "Dragiša Mišović" i ubio desetoro nedužnih ljudi (FOTO)

Izvaljena vrata, polomljeni kreveti, lutke kojima nedostaju glave ležale su na podu. Prostor su ispunjavali zvuci jači od eksplozije, jauci uplašenih i povređenih pacijenata... U naletu bombardera, na Spasovdan, 20. maja 1999, smrtonosni projektili pali su na Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović", na beogradskom Dedinju.

Zgrade Klinike za neurologiju više nije bilo. Nije bilo spasa ni za pacijente Zoru Brkić, Branku Bošković i Radoslava Novakovića koji su ležali u ovoj klinici. Upravna zgrada, sva raspukla, ljuljala se na temeljima. Više desetina pacijenata je povređeno. Jedan projektil pogodio je vojni kamion u kome su dežurali gardisti. Ubijeni su vojnici Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić. Najmlađi je imao 20, a najstariji 26 godina.

- Samo onaj ko doživi ovakvu tragediju može da govori o njoj - kaže Slobodan Tankosić, otac mladog gardiste Dragana. - Nismo se nadali da će otići u vojsku a da će nam ga vratiti u sanduku. Njega su vratili u sanduku, a njegove drugove, njih četvoricu, nisu uspeli da identifikuju. Naš jedinac je želeo da bude vojnik. Stalno je gledao moje fotografije u vojničkoj uniformi. Deda mu je bio solunac.

Dvadesetogodišnji vojnik iz Ivanjice teško je povređen tokom bombardovanja bolnice. Osam dana se borio za život...

- Nadali smo se da će preživeti - kroz suze govori Slobodan. - Do poslednjeg dana. Uzalud. Moja supruga i ja se često pitamo zašto Bog nije uzeo nas, umesto njega. Sudbina. Teško nam je, ali ne možemo nikoga da okrivimo. Uvek je bilo žrtava kad se zemlja brani. Dragan je bio mnogo dobar sin, sve što je trebalo uvek bi nas poslušao. Bio je dobar dečko, dobra duša. Bez njega je naš život prazan. Prazna je naša kuća. Samo smo njega imali. Vreme prolazi, ali Milunki i meni utehe nema. Ostali smo bez naše uzdanice, naše nade, a morali smo i moramo da nastavimo da živimo. Bez Dragana je svaki dan prazan.

O strašnoj noći za "Novosti" govori i neurolog dr Željko Radić:

- Bilo je nekoliko minuta pre jedan po ponoći. Imali smo troje pacijenata i svi su poginuli. Bilo je strašno. Odjeknula je snažna eksplozija. Niko nije mogao da veruje da je bolnica cilj. Mi smo se zatekli u drugom delu zgrade, koji je, na našu sreću, ostao čitav. Pojurio sam prema pacijentu koji je zapomagao. Drugo dvoje je bilo zatrpano. Nije bilo struje. Išao sam preko šuta, polomljenih zidova, stigao do pacijenta, ali je, nažalost, i on preminuo.

U toj noći i kolevke su bile meta. Stradalo je porodilište. Bolnička oznaka napadačima nije značila ništa, kao što ni svih ovih godina nije bilo ni kajanja ni pokajanja za žrtve.

- Porodice su mislile da su njihovi bližnji u bolnici bezbedni, ali bilo je drugačije - kaže doktor Radić.

"KOLATERALNA ŠTETA"

U PRVOM reagovanju posle nepada na KBC "Dragiša Mišović" NATO je objavio da je reč o "incidentu koji će biti istražen". Kasnije je saopštio da je "bombardovanje bolnice bila tehnička greška", a da je stradanje vojnika "kolateralna šteta".