VERNICI SE UŽELELI DEČANA, VEĆ DOŠLI GOSTI IZ ŠPANIJE: Srpska svetinja ponovo otvorena za posetioce, u poseti i Albanci (FOTO)
POSLE gotovo godinu dana dveri manastira Visoki Dečani ponovo su otvorene.
Foto: D. Zečević
Od pre nedelju dana, kada su saznali da konačno mogu da posećuju ovu srpsku srednjovekovnu svetinju, vernici su počeli da najavljuju masovniji dolazak. Ipak, kako objašnjava otac Petar, ograničenja će biti, jer je zasad predviđeno da u manastir istovremeno može ući petoro posetilaca uz pridržavanje propisanih epidemioloških mera o nošenju maske i distanci. Ukoliko dođu veće grupe, onda mogu da ulaze na smenu.
- Mnogo sam se uželeo Visokih Dečana. Nedostajalo mi je ovo sveto mesto, ali srećan sam što ponovo, posle više od godinu dana, mogu da uđem u ovu portu i crkvu. U ovoj svetinji čoveka, vernika prožima neki uzvišeni osećaj. Ne može se ostati ravnodušan, jer se ovde zaista oseća da Bog postoji. Čini mi se da je svaki kamen, svaki deo ovog prostora pod nebeskom zaštitom i zato ovaj manastir ne može niko da ugrozi. Jednostavno, to ne daju ni Sveti kralj Stefan Dečanski čije mošti čuvaj ovaj prostor, niti sam Bog - iskren je jedan od vernika koje smo u petak sreli u Visokim Dečanima.
Kaže, došao je u zadužbinu kralja Stefana Dečanskog da se pomoli za zdravlje i napredak svoje porodice i prijatelja.
- Od kada su dozvoljene posete, imali smo jednu grupu turista iz Španije, ali su počele da se najavljuju organizovane posete već od sledećeg vikenda. Najavile su nam se grupe poklonika iz Beograda, Niša, Vojvodine - kaže nam otac Petar, zadužen za prijem posetilaca, ali i druga brojna poslušanja u svetinji.
Pitamo ga dolaze li i Albanci, budući da je ova velika srpska svetinja često na meti ekstremista iz redova ovog naroda, ali i nekih predstavnika privremenih prištinskih institucija, koji na sve moguće načine napadaju ovu svetinju. Počev od verbalnih ataka na monaštvo do uzurpacije dela imanja.
- Tačno je da u svetinju dolaze i Albanci. Često i porodično - kaže nam otac Petar.
Parking ispred prilaza manastiru minulog petka bio je gotovo prazan. Na punktu Kfora vojnici posetiocima traže dokumenta. Posle provere otključavaju kapiju na ogradi postavljenoj odmah pokraj punkta, koja je sagrađena pre nekoliko godina kao dodatna zaštita svetinji. Manastirska drvena kapija je otvorena. U porti monah i nekoliko iskušenika kose travu. Tišinu remeti zvuk kosilice, ali i freze kojom odnose pokošenu travu. Manastirska crkva blista. Na terasi konaka sa desne strane, pokraj ulaza u manastir, stoji nekoliko vojnika Kfora. Pripremaju se za odlazak na stražu na punktu ispred svetinje.
- Vojnici su stacionirani u konaku od 2016. godine, od kada su islamisti uhapšeni ispred manastirske kapije. Tada su postavili i dodatno video-obezbeđenje oko manastira. Vojnici se smenjuju, sada su Moldavci, pre nedelju dana su bili Slovenci, pre njih Makedonci, Austrijanci... Najavili su se i Hrvati...Ali, svi su oni pod italijanskom komandom... Oni im pomažu oko straže, a italijanski komandni kadar zadužen je za bezbednost svetinje - pojašnjava otac Petar ulogu vojnika Kfora koji čuvaju svetinju otvorenu pre nedelju dana za posetioce i vernike.
PRIPREMAJU ŠTAMPANjE NOVIH KNjIGA
NEDAVNO smo objavili "Dnevnik dečanskog monaha 1903-1906", a uskoro će iz štampe izaći "Stradanje stare Srbije i Makedonije" na srpskom jeziku. Objavljujemo isključivo izvorna dokumenta koja se tiču Dečana. Tako je jedan tekst pronađen u Ruskoj nacionalnoj biblioteci. To je pismo dva dečanska jeromonaha ruskom episkopu u Jerusalimu iz 1859. u kojem ga oni mole da ih zbog teškog stanja u manastiru preporuči u Rusiji da traže pomoć za Dečane. Oni su i doneli pomoć 1860, o čemu svedoči knjiga sa posvetom ruske carice Marije Aleksandrovne jeromonasima Kirilu Andrejeviću i Antalgelu Ristiću. U planu je i album istorijskih fotografija Dečana, među njima i fotografije Turaka koji stražare pored manastira, potom italijanskih vojnika iz Drugog svetskog rata koji kao i danas čuvaju manastir - najavljuje otac Petar.Radosno dodaje da su u manastiru od Vaskrsa i dva nova iskušenika, iz Bijelog Polja i Osojana, a četvorica iz Pančeva i Šumadije su u svetinji već nekoliko godina...
- Oni koji su sa nama već više od tri godine, "zreli" su za monašenje - priča nam otac Petar. - U početku se iskušenicima poveravaju jednostavniji poslovi, ali vremenom sve odgovorniji. A u svetinji, ima mnogo posla. Manastirska ekonomija poseduje oko 200 životinja, krava, ovaca, koza, gusaka, pataka... Jedan od monaha, otac Kirilo, u manastirskom metohu u Velikoj Hoči stara se o pčelama, ali i o proizvodnji vina i rakije koju peku od svojih zasada jabuka, šljiva, krušaka... Prošle godine proizveli su 1.000 litara jabukovače, pet puta više loze, više od 30.000 litara vina... Sada imamo internet-prodavnicu koja je aktivna i odlično funckioniše.
Dozvoljen ulazak po pet osoba. Najavili se poklonici iz Beograda, Vojvodine, Niša...
Sve ove poslove bratstvo Visokih Dečana obavljalo je u vreme pandemije. Svoja poslušanja izvršavaju redovno, a dobronamernim gostima dveri zadužbine kralja Stefana Dečanskog uvek su otvorene... Njih je uvek bilo i biće, kaže nam jedan od monaha.
- Manastir živi punim životom, monasi imaju svoja zaduženja, ali najvažniji je duhovni život svetinje i molitve Svetom kralju Stefanu Dečanskom - kaže nam jedan od monaha.