ISTORIJSKI DODATAK - "NA BEOGRAD" ORILO SE LJUBLJANOM: Koreni slovenačke srbomržnje stariji su od jednog veka

Dok je trajao "mali prljavi rat" 1991. godine u Sloveniji, na slovenačkim ulicama su osvanjivale parole "Srbe na vrbe". Pod ovom parolom, za vreme Prvog svetskog rata, u južnoslovenskim zemljama Austrougarske, i u okupiranoj Srbiji, a naročito u Drugom svetskom ratu, u Pavelićevoj državi hrvatskih ustaša, sprovođen je sistematski genocid nad srpskim narodom. Kako je nastala ova zlokobna parola, razjasnio je Vladimir Dedijer, u četvrtom poglavlju "Istorije Jugoslavije" ("Prosveta", Beograd, 1972, str. 383-384).

"Austrougarske vlasti su", piše Dedijer, "odmah posle izbijanja rata 1914. godine, otpočele veliki pritisak u svim južnoslovenskim zemljama, optužujući za veleizdaju sve one koji se ne bi slagali s agresijom protiv Srbije". Vatikan je takođe odobrio napad Austrougarske na Srbiju, pod uticajem višeg klera, klerikalci i frankovci u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, raspirivali su bratoubilački rat protiv Srba. Ljubljanski krelikalni list "Slovenec", u broju od 27. jula 1914. godine, posle proglašenja mobilizacije i dan uoči objave rata Srbiji, štampao je onu uistinu sramnu antisrpsku huškačku pesmu, posvećenu Franji Ferdinandu - "Bojni grom", čija je treća strofa glasila: "Topovima pozdravljamo vas Srbe; hladan dom vam dižemo uz vrbe."

Iz ovih stihova nastaće parola "Srbe na vrbe". Ovu pesmu je napisao Marko Natlačen, koji će u Kraljevini Jugoslaviji postati ban Dravske banovine, odnosno prvi čovek Slovenije. Za vreme okupacije 1941. godine Natlačen je ponovo otkrio svoje staro, pravo lice. Bio je na čelu jedne udvoričke slovenačke delegacije koja je išla na poklonjenje Musoliniju. U leto 1942. ubili su ga slovenački partizani.

* * * * * * * *

LIKOVANjE ZBOG PORAZA TIMOČKE VOJSKE

GLAVNI SEJAČ MRŽNjE prema Srbiji, te 1914. u Sloveniji, bila je Slovenska ljudska stranka, inače najveća politička partija i Katolička crkva na čelu sa ljubljanskim biskupom dr Antonom Bonaventurom Jegličem.

Nadbiskup je u govoru održanom 11. avgusta 1914. vojnicima koji su kretali na srpski front rekao: "Muževi! Zove vas car da oružjem u ruci branite katoličku Austriju, našu katoličku carsku porodicu od zakletih neprijatelja i samog Isusa, prisutnog u sakramentu ljubavi... Dakle, napred! S vama je BOG, napred s odličnim vojskovođama, napred ka slavnoj pobedi!"

Rekao je i da je "rat protiv Srbije pravedan, da je on osveta za krajnje krivična vekovna nastojanja da se razbije i uništi naša krasna Austrija pod žezlom naše drevne habzburške carske familije?"

Nadbiskup Jeglič je očito s pažnjom pratio šta se zbiva na srpskom ratištu, i svom dnevniku zapisivao odjeke glavnih događaja sa ovog fronta. Te beleške nimalo nisu dostojne jednog božjeg sluge. Svi njegovi komentari prožeti su isključivo iskazima ljubavlji prema Habzburškom carstvu i očevidnom mržnjom prema Srbiji i svemu što je srpsko.

U decembru 1914. u njegovom dnevniku na stranama 105, 107- 108. piše: "U Srbiji nesreća: naša vojska potučena i razbijena. Vojna kasa, topovi, municija izgubljeni. Grozno, katastrofa. Beograd povraćen. Srbija će se sva isprazniti. Dakle, uzalud toliko truda i krvi! Deus miseratur nostri."

Posle poraza srpske vojske u Sremu, kada je Timočka divizija prešla Savu, biskup ne krije svoje ushićenje. Zahvaljivao je Bogu što su baš Južni Sloveni, Slovenci i Hrvati, "najhrabrije udarili na Srbe i "pobili ih i pobedili", pa je u znak blagodarenja naredio da se održi procesija.

Nadbiskup Anton Jeglič bio je i pokrovitelj dr Ivanu Šušteršiču, predsedniku Pokrajinskog sabora i prvaka Slovenske ljudske stranke, barjaktar antisrpstva u Sloveniji. Blagosiljao je ratnohuškački Šušteršičev nastup na zboru održanom 5. jula 1914. u ljubljanskom hotelu "Union". Govor koji je Šušteršič tada održao, nije bio ništa drugo do poziv na rat protiv Srbije, za koju je sa nasladom rekao - da je "zemlja ubica i razbojnika"...

Preteći Srbiji i Srbima, on je uzviknuo, da će "teška pesnica slovenačkog vojnika, slovenačkog mladića razbiti lobanju tog Srbina, u kome živi proždrljiva megalomanija, koji nije zadovoljan onim što mu je BOG dao".

Ovaj prvak Slovenske ljudske stranke bio je poznat i po tome što se zalagao za stvaranje jedne "velike katoličke hrvatsko-slovenačke domovine" u okviru Habzburškog carstva.

Inače je Šušteršič, svojim antisrpskim nastupom od 5. jula 1914. u ljubljanskom hotelu "Union", izazvao veliko oduševljenje među poslanicima Hrvatskog sabora, predstavnicima Hrvatske seljačke stranke i Stranke prava Josipa Franka. Oni su mu, 8. jula, poslali telegram, koji su potpisali Stjepan Radić i dr Vladimir Prebeg, u kojem poručuju da "jednodušno odobravaju i pozdravljaju odlučnu, mudru, dalekovidnu i patriotičnu politiku predstavnika slovenskoga naroda..."

Šušteršič nije bio jedini slovenački istaknuti političar, niti je njegova stranka bila jedina koja je Slovence ubeđivala da je rat protiv Srbije u stvari rat i za Sloveniju. Tako je Ivan Tavčar, predsednik opštine u Ljubljani i predsednik Slovenačke liberalne stranke, sa balkona ugrade u kojoj se nalazila gradska uprava, pozdravljajući slovenačke vojnike koji su kretali u pohod na Srbiju, rekao da odlaze "u borbu za slovenački narod", jer "svaki kamen ove kuće glasno govori da slovenačkog naroda već odavno ne bi bilo da ga pod svoju zaštitu nije uzela preslavna habzburška dinastija".

Kad je Tavčar izgovarao ove reči, na ulicama Ljubljana je nastalo histerično oduševljenje.

Po ulicama nekadašnje Emone orilo se "Na Beograd" poput Hašekovog juna dobrog vojnika Švenka. Kao i Zagrepčani, i stanovnici Ljubljane su iz sveg glasa pokazivali svoju odanost Austrougarskoj, klicala austrijskom caru i pljuvali po Srbiji i Srbima...

O ovoj atmosferi najbolje svedoči dnevnik Ivana Hribara:

"Gnušanje je morala da izazove ona vizantijska servilnost koja je otkrivala svu niskost ropskih duša i koja je kod izvesnog gradskog stanovništva izbila na površinu na takav način da bi stranac koji bi tih dana došao u Ljubljanu, ne znajući o čemu je reč, morao zaključiti da je taj grad doživeo neopisivu sreću... Nijedna se nevesta, dok čežnjivo očekuje mladoženju, ne nakinđuri tako kao Ljubljana tog dana."

Od novina koje su raspaljivale mržnju prema Srbiji kod slovenačke javnosti, prednjačio je spomenuti "Slovenec", inače organ Slovenske ljudske stranke Ivana Šušteršiča. Sa svojom antisrpskom kampanjom on je počeo i pre nego što je Austrougarska objavila rat Srbiji. U okviru kampanje objavljena je serija tekstova pod zajedničkim naslovom "Hrvatstvo in Srbstvo" u kojima je isticano da budućnost Slovenaca leži samo u velikoj Hrvatskoj, u okviru Habzburške monarhije, "a nikako ne u srpstvu ili u maglovitom jugoslovenstvu", "Slovenec" je 29. jula 1914. objavio vest da je dr Marko Natlačen, autor parole "Srbe na vrbe" održao patriotski govor (čitaj ratnohuškački) na trgu zvanom Zvezda u Ljubljani.

* * * * * * * *

NISU HTELI SRBINA NA SVOM GROBLjU

Koreni mržnje, usađivani tih dana kod Slovenaca, pokazali su svoju dugovečnost i tokom "malog desetodnevnog prljavog rata" 1991. godine. Pripadnici teritorijalne odbrane Slovenije mučki su, i to za vreme primirja, ubili trojicu pripadnika JNA, u mestu Škofije, kod Kopra. Slovenački teritorijalci streljali su kapetana prve klase Slobodana Pantelića, iz okoline Užica, starog oko 50 godina, vozača Branka Sedlara, iz Plaškog u Lici, starog oko 30 godina, koji je bio građansko lice u JNA, i Nedžmedina Osmanija, vojnika na odsluženju vojnog roka, sa Kosova, koji imao oko 20 godina. O ovom slučaju, slovenački Helsinški odbor je obavestio Karlu del Ponte, ali im je ona odgovorila da nisu nadležni za zločine u Sloveniji. Važno je napomenuti da ovaj zločin nikad nije ni u Sloveniji procesuiran.

Njihova tela su posle dva dana predata i poslata na obdukciju u Rijeku. Pantelić i Sedlar imali su metak u glavi, a u Osmanija je ispaljeno čak 27 hitaca. Supruga kapetana Pantelića, inače Slovenka, i sin hteli su da ga sahrane u Ilirskoj Bistrici.

Ceo grad se uzbunio. Nisu hteli Srbina na svom groblju, kako im ne bi prljao zemlju. Onda je JNA poslala helikopter po njegovo telo i on je sahranjen u Srbiji. Znaju li danas, oni koji se izdaju za autore "Ne papira", kojim se po ko zna koji put mešaju u sudbinu Srbije, koliko je Slovenaca, umrlih prirodnom smrću, od onih desetina hiljada koje je Hitler proterao, sahranjeno na srpskim seoskim grobljima. Uostalom tvorac samostalne dežele Milan Kučan rođen je u Srbiji. Kao i Živko Pregel, onaj što je izdao planove JNA.