NISU SAMI, STRAH JE SA NJIMA: U Borovu sa Srbima, njihovim strepnjama i nadama da se neće ponoviti poruke mržnje

- Otvorene su stare rane - kaže Lazo Bosić. - Mogu li ih zaceliti reči osude? Ne mogu, ali su dobrodošle da manje boli. Nas niko ne mora da voli, ali otkud toliko snage da nas mrze.

Ovo je Borovo, gradska opština Vukovara. Prekjuče, dan sumoran. Kao da se i nebo samo saglasilo sa slikom s kojom su se suočili ovdašnji ljudi, ali i javnost, na Vaskrs ove godine. Tada je dvadesetak hrvatskih mladića, glavnom i drugim ulicama gromoglasno pronelo poziv na linč i mržnju, kažnjivu po članu 325 Krivičnog zakona Republike Hrvatske. I, tako su, raspalili i predizbornu kampanju za sutrašnje lokalne izbore na kojima su Srbi u Vukovaru - jezičak na vagi.

- Incidenti nalik ovom poslednjem gotovo su prateći izborni program - utešno zvuči Danko Nikolić. - Ipak, ne pamtim da je ovakvih poruka bilo, ne barem u Borovu, čak i onda kada su ratne rane bile sveže. Jeste bilo pokušaja da se neke grupe okupe i prete. Kidišu na naša groblja i spomenike, na grobove poginulih boraca u sukobu početkom devedesetih. Ovo je, čini mi se, neka nova taktika i višeznačna poruka. Banuti na Vaskrs u sredini sa većinskim srpskim narodom, a u Borovu je nas više od osamdeset pet odsto... To nije dobro. A, dobro je da je to zvanični Zagreb osudio, odlučan da procesuira sve koji su u ovom nečasnom činu učestvovali. Ohrabreni smo time da se to upravo i događa.

Posrećilo nam se, ipak, da u ovom sumornom danu, dopadnemo Borova. Bez najave. Ko bi, u ovakvom tmurnom danu mogao da okupi sagovornike, da nije bilo jedne, zaista, skromne svečanosti - otvaranje sale za saborovanje naroda. U dobru i u zlu. Nije nam bilo bitno da li je to bila predizborna priredba ili nije, ali smo ovde zatekli i jereja Dragana Serdara, paroha ovdašnjeg, starešinu Crkve arhiđakona Stefana. U gotovo opipljivoj strepnji, ovaj odmereni i tihi sveštenik, želi da pošalje poruku izvan svakog zla:

- Od nas samih zavisi da li ćemo, ne samo ovde, nego i svuda opstati i istrajati na svojoj zemlji i u svojoj veri. Naša misija je da ne dozvolimo da nam deca izgube identitet. Važno je da očuvamo suštinu njihovog bića. A, na ovo što se dogodilo... Prekaljeni smo. Namenjeno nam je da nosimo krst i prođemo i druga stradanja.

Šta je prethodilo ovom, poslednjem "mimohodu" mržnje koji je trebalo da bude mimohod naklona mladih ljudi pred spomenikom poginulim hrvatskim policajcima u napadu na, tada Borovo Selo, početkom maja 1991. godine? Tada je mimo izbornih rezultata HDZ namerila da uspostavi vlast i u ovom delu Istočne Slavonije u kojoj su većinski Srbi branili opredeljenost za projugoslovensku partiju SDP i da podigne zastavu sa šahovnicom na mestu zastave SFRJ. Prolila se krv. Bio je to, posle balvana u Plitvicama, uvod u rat i potpuni raspad zemlje čiju su zastavu branili Srbi Borova Sela, sadašnjeg Borova.

Slušamo priču meštana i pratimo slike:

- Ovom poslednjem incidentu prethodio je, eno, tamo onaj mural na zidu prodavnice "Veleprometa", nastao uoči Vaskrsa. Grupa mladih ljudi je došla i, niko ih nije ometao dok su iscrtavali taj mural. On je, po našem mišljenju, bio i najava provokacije - objašnjavaju nam meštani.

Ne merimo zid iza kojeg je spomenik poginulim policajcima, ali, naše legitimacije meri policija koja ovde danonoćno bdije. Zid spaja hrvatska zastava, samo što grb nema krunu iznad štita šahovnice, obeležja aktuelne hrvatske države (izgled bez krune propisan je zakonom nekadašnje NDH). U levom uglu, na maskiranoj podlozi, simbol je specijalnih jedinica: štit, mač i strele. Desno, u "kapima krvi" - imena poginulih. I, poruka: "Narod može izgubiti sve, samo ime ne." Između je dvanaest belih krstova, za dvanaestoricu poginulih.

Sutradan, posle iscrtavanja ovog murala, na pravoslavni Vaskrs, počelo je i divljanje po centru Borova, navodno, zbog reakcije na simbole i poruku sa murala.

- To je samo izgovor - uveravaju nas meštani Borova.

Zašto mural čuva policija, pitali smo ih, a mišljenje je nepodeljeno:

- Da ga neko ne prekreči. Mi nećemo, a da li će vlasnik "Veleprometa" kod koga pazarimo, to će on da proceni.

Slegli se oblaci na Borovo. Posle ga kiša, uporno, zaliva. Nigde sunca ni osmeha. A svi govore: ima nade, ovo je samo jedan pljusak u nizu.

Posle, pred kraj dana, eto i sunca.

- Mene je, verujte, bilo sramota od ovoga što se dogodilo mojim komšijama - kaže Sandra Janjić. - Sramota me je i što pripadam narodu u čije ime su učinjeni ovi izgredi. Moja porodica i ja smo Hrvati, živimo ovde, među Srbima, živimo decenijama bez prekog pogleda, bez ružne reči. Molim vas, možemo li da budemo ljudi, pre svega i da jedni na druge gledmo kakvi smo, a ne ko smo.

DA SE TENZIJE SMIRE

PREMA popisu iz 2011, u Borovu je živelo 5.056 stanovnika. Danas ih je prema statističkim procenama oko 3.500. Od toga 85 odsto je srpskog življa, 10 odsto Hrvata i pet odsto ostalih. Ulaskom Hrvatske u EU, ponajviše su mladi potražili udobnije mesto za život.

Opštinom upravlja načelnik - Srbin Zoran Baćanović, po svemu istinski narodni čovek:

- Poslednji događaji u Borovu ostavili su dubok trag i gorčinu u svima nama. I u danima koji slede. Ali, mi smo sve naše snage sabrali, kao većinska srpska zajednica u opštini Borovo, a manjinska u Vukovaru, da to potisnemo. Sve u nadi da se tenzije smire. I da vidimo od čega se živi.