MATURA UMESTO PRIJEMNOG: Izmenama Zakona o srednjem obrazovanju završni testovi za srednjoškolce biće obavezni od 2024.
DRŽAVNA matura, koja će se polagati na kraju srednje škole, postaće i zakonska obaveza. Naime, izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju koji se nalazi u skupštinskoj proceduri predviđeno je obavezno uvođenje državne mature za srednjoškolce na kraju 2023/2024. školske godine.
- Počev od školske 2023/2024. godine u školi se polažu stručna, umetnička i opšta matura. Na kraju školske 2022/2023. u školi se polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, a zaključno sa školskom 2021/2022. godinom u školi se polaže završni ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju - navodi se u predlogu zakona koji bi uskoro trebalo da bude usvojen.
To će, takođe, značiti i ukidanje prijemnih ispita na fakultetima od 2024, jer će završni ispit biti jedini kvalifikacioni uslov za upis na visokoobrazovne ustanove. Prvi će novi model imati učenici na zanatima, koji će već u junu 2022. polagati stručne predmete po novom modelu, a godinu kasnije inovirani ispiti iz stručnih predmeta čekaju i maturante srednjih stručnih škola.
Tim povodom, ministar prosvete Branko Ružić održao je sastanak sa dekanima svih fakulteta u Srbiji.
- Predlog uvođenja državne mature treba podržati, jer ona ima sertifikacioni i kvalifikacioni element - kaže za, "Novosti", dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. dr Milo Tomašević, koji je prisustvovao sastanku. - Državna matura će poslužiti kao eksterna evaluacija jednako na teritoriji cele Srbije i to je dobro. Što se tiče njenog kvalifikacionog elementa, treba uzeti u obzir specifičnosti pojedinih fakulteta po pitanju selekcije. Ali, treba sačekati da se napravi generalni okvir za uvođenje državne mature.
Prof. Tomašević smatra da je efikasna selekcija prilikom upisa uslov za dobro studiranje i naglašava da je veoma važna i regularnost sprovođenja državne mature.
Da je važno da ovaj ispit bude sproveden regularno i objektivno smatra i rektor Univerziteta u Novom Pazaru prof. Miladin Kostić koji naglašava da bi zbog toga ispit trebalo da bude održan van škole, a da sprovođenje kontrolišu nastavnici koji u toj školi ne predaju.
- Ispit je potrebno sprovesti uz eksterne evaluatore, objektivnost i bezbednost moraju da se osiguraju, a opšti uspeh i rezultati na maturi moraju biti kompatibilni. Potrebna je garancija da će fakultet upisati najkvalitetniji, u suprotnom preti nam opasnost od pada kvaliteta fakultetskih diploma koje su sada cenjene i u Evropi - kaže prof. Kostić za naš list. On ocenjuje da je prednost državne mature što će vrednovati srednje obrazovanje i pokazaće da li su kriterijumi ocenjivanja u srednjoj školi realni.
Uvođenje državne mature do sada je odlagano više puta, a jedan od problema bio je i protivljenje fakulteta da to bude jedini uslov za upis na fakultet, te da je potrebno organizovati i prijemni ispit.
Istovremeno, u Ministavu prosvete smatraju da prijemni treba eliminisati, osim na umetničkim fakultetima.
KOMBINOVANE GRUPE ZA JEZIK
IZMENAMA Zakona o srednjem obrazovanju otvara se mogućnost da škola, ukoliko ne može da organizuje nastavu stranog jezika zbog nedovoljnog broja učenika, može da organizuje kombinovanu grupu na nivou dva ili više različitih razreda. Škole sa odeljenjima za učenike sa posebnim sposbnostima za filološke nauke mogu da organizuju kombinovanu grupu na nivou dva ili više razreda koja ima najmanje 12 učenika.