ZGLOBOVI STRADAJU I U SREDNJIM GODINAMA: Doktor Nemanja Slavković o ortopedskim bolestima i degenerativnim promenama
BOLOVI u kičmi, kuku ili kolenu do pre nekoliko decenija javljali su se u poodmaklim godinama, a sada nije neuobičajeno da se degenerativne promene na ovim zglobovima javljaju i kod osoba u petoj deceniji života.
Foto: V. Danilov
Ovo stanje često ne zahvata samo jedan zglob, već više njih, što dodatno onesposobljava pacijenta, a u najekstremnijim slučajevima uzrokuje čak i nemogućnost kretanja. Degenerativne bolesti zglobova nastaju i kao posledica povreda, nekih drugih bolesti ili razvojnih skeletnih poremećaja.
Ovi pacijenti su uglavnom mladi ljudi, ponekad čak i adolescenti. Kod njih ovo oboljenje, pored bola i umanjenja pokretljivosti, uzrokuje i psiho-sociološke probleme, usporavajući normalni životni razvoj, utičući ponekad na školovanje, napredovanje u karijeri i formiranje porodice.
Doktor Nemanja Slavković, ortoped Instituta za ortopediju "Banjica", u intervjuu za "Novosti", kaže da je degenerativna bolest zglobova jedno od najčešćih oboljenja u ortopediji. Iako je moguće promene uočiti na svakom zglobu, one najveće smetnje u funkcionisanju izazivaju ukoliko zahvate kičmeni stub, kukove i kolena:
- Propadanje zglobova najčešće nastaje bez vidljivog uzroka i smatramo ga prirodnim procesom starenja organizma i trošenja tkiva. Brojni su faktori zašto se ova bolest ispoljava kod nekih ljudi, a kod drugih ne, te zašto je vreme njenog pojavljivanja različito - kaže dr Slavković.
* Kada je problem propalog zgloba kolena ili kuka izražen, da li je jedini efikasni način lečenja hirurgija?
- Ranijih godina nije se lako odlučivalo za hirurgiju kod mlađih pacijenata, jer su postojale sumnje u dugotrajnost implantata, čak i u efikasnost procedure imajući u vidu povećane životne zahteve u tom uzrastu. Takav stav se promenio i sada se za ugradnju veštačkog zgloba ne odlučujemo prema godinama pacijenta već prema intenzitetu tegoba.
* Kakav se efekat postiže?
- Savremeni implantati i unapređeni protokoli lečenja obezbeđuju višedecenijski opstanak veštačkog zgloba u organizmu uz skoro normalno svakodnevno funkcionisanje. Postoje određene razlike u pojedinim karakteristikama implantata koje koristimo kod mlađih i radno aktivnih pacijenata, u zavisnosti od uzrasta, telesne težine i stepena aktivnosti. Ipak, napomenuo bih da te razlike nisu suštinski značajne i da svi implantati koji se koriste u našoj zemlji, ukoliko se upotrebe sa poželjnom hirurškom preciznošću omogućavaju odlične funkcionalne rezultate dugi niz godina.
ŠTAP I DALjE DOBAR
* ZBOG čega je danas retkost da se vidi osoba sa štapom?
- Napredovanje hirurških tehnika i usavršavanje implantata koji se koriste u lečenju degenerativne bolesti zglobova su uslovili da se neuporedivo veći broj pacijenata operiše i veoma uspešno vraća u prethodne životne aktivnosti. Raniji, skoro neizlečivi slučajevi koji su bili veoma teško pokretni ili čak nepokretni, savremenim procedurama i veštačkim zglobovima mogu hirurškim putem skoro u potpunosti da se oporave. Ipak, korišćenje pomagala prilikom hoda, štapa, hodalice ili štake je i dalje korisno i savetuje se, bilo u neposrednom postoperativnom toku, bilo u toku perioda čekanja za operaciju. Nema nikakve potrebe za osećajem sramote kod onih koji ih upotrebljavaju.
* Od kada je uočen trend da sve češće mladi obolevaju od degenerativnih bolesti zglobova?
- Ne bih bio siguran da bi moglo da se kaže da se govori o jasno uočljivom trendu. Sigurno je samo da je sve manje pacijenata koji razvijaju degenerativnu bolest kao posledicu prethodnog razvojnog poremećaja skeleta. S druge strane, uočava se povećani broj veoma mladih pacijenata kod kojih se, tokom lečenja sistemskih ili malignih bolesti, zbog upotrebe neophodne medikamentozne ili radio terapije razvija oštećenje pojednih zglobova, pre svega kukova, koje se ne može tretirati drugačije sem kao prevremena degenerativna bolest. Inače, učestale povrede, manjak fizičke aktivnosti i povećan broj gojaznih utiču na to da se pojavljuje sve veći broj obolelih u takozvano radno aktivnoj populaciji.
* Među navedenim uzrocima koji dominira?
- Svi navedeni uzroci su podjednako zastupljeni, razlika je samo od pacijenta do pacijenta, stepena oštećenja i njegovih subjektivnih i objektivnih tegoba. Primarnu degenerativnu bolest ne možemo da sprečimo. Moguće je samo određenim preventivnim postupcima, pre svega kontrolom telesne težine, smanjiti mogućnost za njeno nastajanje. Napredovanje medicine u svim aspektima, od prevencije, do dijagnostike i terapije, uzrokovalo je da se neke ranije nelečive bolesti sada leče. Na primer, razvojne bolesti skeleta danas mnogo bolje poznajemo nego pre nekoliko decenija, možemo ponekad prevenirati njihovo nastajanje, a ukoliko i dođe do ispoljavanja, primeniti takve procedure kojima bi umanjili mogućnost za nastajanje degenerativne bolesti.
* Koja dijagnostika je potrebna za utvrđivanje stanja zglobova?
- Dijagnostika degenerativne bolesti zglobova je veoma jednostavna i ne zahteva ništa više od kliničkog pregleda i upotrebe rendgena. Naravno, početne faze bolesti su teže uočljive i zahtevaju upotrebu sofisticiranije tehnologije, pre svega magnetne rezonance. U početku, međutim, veoma mali broj pacijenata ima toliko izražene tegobe da zahteva hirurško lečenje, ili čak intenzivnije neoperativno lečenje. U toj ranoj fazi bolesti najveću ulogu imaju izabrani lekari koji pravim savetima, povremenom medikamentoznom terapijom i uticajem da se promene životne navike i aktivnosti, mogu da pomognu pacijentima i uspore neizbežno pogoršavanje bolesti.