SLAGALICOM I SERIJAMA KRATE DANE: Stariji od 65 godina u Srbiji provode i više od devet sati dnevno ispred televizijskih ekrana

Njihova deca su uglavnom i dalje radno aktivna, pa za televiziju imaju daleko manje vremena, a unuci su više vezani za internet i društvene mreže, nego za "magičnu kutiju" iz bakine i dekine mladosti.

Vojvođanka Jelica Stajić (72) živi sa suprugom. Kako kaže, od kućnih obaveza ne stiže da gleda TV program duže od dva sata.

- Uglavnom gledam po podne, kad sednem da odmorim noge, i uveče, pred spavanje. Najčešće pratim serije, neke muzičke emisije i jedan rijaliti program. Tako brže prođe dan.

I njena sestra gleda serije, ali mahom strane, jer je vid odlično služi, za razliku od sluha, ali i informativne emisije.

Zanimljivo je da na globalnom nivou, od početka krize izazvane koronom, građani prate televizijske programe dva sata duže nego ranije.

- Stariji od 65 godina, koji čine znatan deo populacije u Srbiji, zaista provodi dosta vremena dnevno ispred TV prijemnika, prosečno čak devet sati i 11 minuta, u periodu januar-april ove godine - kaže Silvija Atijas Ristić, izvršni direktor marketinga jedne beogradske agencije.

Ona objašnjava da na to, svakako, ima uticaja količina slobodnog vremena ovog dela stanovništva, kao i životne okolnosti koje im omogućavaju te navike. Uz to, kako kaže, treba uzeti u obzir da je Srbija i inače među zemljama u kojima se provodi dosta vremena ispred ekrana.

- Što se najgledanijih sadržaja tiče, u pitanju su programi domaće produkcije, većinom emitovani na javnom servisu, kao što je kviz "Slagalica", domaći filmski i serijski program, te glavni informativni program od 19.30 sati.Od početka godine najgledanija emisija kod ove populacije bio je kviz "Slagalica" emitovan 3. januara, sa prosečnim minutnim rejtingom od 37,4 odsto kod populacije 65 plus, dok je čak 50,8 procenata starijih koji su u to vreme bili ispred TV prijemnika gledalo upravo pomenuti kviz - dodaje Atijas Ristićeva.

Istraživanje Crvenog krsta Srbije o socijalnoj uključenosti starijih pokazuje da je ljudima u trećem dobu ubedljivo najdraži način provođenja slobodnog vremena ispred malih ekrana ili radija (21,1 odsto žena i 23,9 odsto muškaraca). Tek iza toga, i to u duplo manjem postotku, rangirano je druženje sa prijateljima ili dremanje i leškarenje, a daleko ispod na listi šetnja, negovanje cveća, uređivanje doma, ručni rad i "uradi sam" aktivnosti.

- Ljudi često nisu pripremljeni za odlazak u penziju i nisu informisani koje su to sve aktivnosti kojima bi mogli da se bave, poput učlanjenja u planinarska društva, koja organizuju izlete za starije, dnevnih klubova, literarnih sekcija - kaže Nataša Todorović iz Crvenog krsta, jedan od koautora projekta.

- Osim toga, veliki problem je internalizovani "ejdžizam". To je kada starija osoba samu sebe diskriminiše, po sistemu šta ću ja tamo, ja sam star, nije to za mene.

Stereotipi i predrasude često sprečavaju penzionere da se uključe u različite aktivnosti jer ih je sramota i plaše se toga šta će reći okolina. Zato se neretko "predaju" i okreću TV i radio-aparatima.

- Žene nešto manje, jer imaju i manje slobodnog vremena, budući da su u mnogo slučajeva neformalni negovatelji, bilo svojim unucima ili svojim roditeljima, pošto se životni vek produžio - kaže Todorović.

Previše vremena ispred TV-a, podseća, rađa socijalnu isključenost, rizičnu i po fizičko i po mentalno zdravlje. Osim toga, socijalno isključene osobe u većem su riziku od nasilja i prevara, posebno ako su dementni. Skloni su i raznim kupovinama preko telefona.

Svetska istraživanja pokazuju da je previše televizije povezano s raznim zdravstvenim tegobama, pre svega sa problemima kardiovaskularnog sistema.