OTVORENA SPOMEN SOBA STRADALIM SRBIMA: Sećanje na poginule i nestale u ratu u Hrvatskoj
U CENTRU Beograda danas je otvorena Spomen soba stradalim Srbima u ratu u Hrvatskoj od 1991. do 1995 godine, a prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije oko 1.600 osoba se i posle 30 godina vode kao nestale.
Otvaranju su prisustvovali ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Darija Kisić Tepavčević i predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović koji su saglasni u oceni da ta soba ispunjena emocijama bola i patnje, još jednom podseća na sva stradanja i egzodus koji su Srbi proterani sa svojih ognjišta doživeli od ''91. do ''95.
Kisić Tepavčević je obraćajući se porodicama Udruženja "Suza" navela da se osim bola i patnje koje se osećaju u spomen sobi oseća i njihova hrabrost i istrajnost da istraju u borbi dok i poslednja osoba koja se vodi kao nestala ne bude pronađena.
- Prošlo je više od 30 godina od prvih stradanja i nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije i nažalost mnoga pitanja ostala su i dalje nerešena - kazala je Kisić Tepavčević.
Prema njenim rečima, u toku je izrada nacrta zakona da se i pravnim aktom reguliše to, kako je navela, izuzetno važno pitanje za našu zemlju.
- Na zidovima možemo da vidimo slike nestalih osoba, ovo je tek jedna desetina fotografija, problem jeste ogroman, ali država je uz vas - poručila je Kisić Tepavčević.
Ministarka je istakla da to koliko je značajno to pitanje govori i činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim autoritetom direktno podržao zahtev Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije i direktno podržao izradu nacrta zakona koji se očekuje u narednom periodu.
Predsednik Komisije Veljko Odalović kazao je da se prema podacima koje poseduje 396 naših državljana - nastradalih vojnika i dalje vode kao nestali, kao i 593 osobe čiji su nestanak prijavile porodice koje su izbegle i utočište našle u Srbiji i 684 osobe sa operativne liste koje su stradale u raznim kolonama, čija sudbina nije poznata, a nisu u zvaničnoj evidenciji.
- To govori o obimu i težini zločina i stradanja - kazao je Odalović i istakao da Komisija Vlade Srbije svoje obaveze, koje Hrvatska zloupotrebljava u svojim izjavama politizujući ih, redovno izvršava.
Kada je u pitanju srpska strana, Odalović kaže da u ovom trenutku imaju zahteve usmerene ka Hrvatskoj i da i dalje insistiraju da se završe iskopavanja na poznatim grobnim mestima, kojih je 36, kao i da se razreši sudbina i da odgovor na pitanje čija su tela u mrtvačnicama u Zagrebu, Osijeku, Rijeci, gde se nalazi 878 tela.
Dodaje da su sigurni da je polovina njih u mrtvačnicama izvesno sa lokacija gde su ekshumirani Srbi, a koji nisu identifikovani.
Takođe, Komisija insistira i da se da odgovor šta je sa sudbinom vojnika koji su stradali u Bjelovarskoj kasarni, šta je sa onima koji su bili u zloglasnom logoru - mučilištu ''Lori'', koji nisu pronađeni, čija sudbina nije poznata.
- Više od godinu i po dana je prošlo od poslednje ekshumacije koja je rađena u Hrvatskoj, uvažavamo da je bio zemljotres, posledice koje su nastale, ali predugo je to da bi porodice mogle da čekaju i da ne znaju šta je sa njihovim najmilijima, za koje sam siguran da mogu biti identifikovani - kazao je Odalović.
Govoreći o fotografijama koje su postavljene na zid spomen sobe, Odalović je ukazao da su to stradalnici.
- O njima pričamo, oni su nažalost svi verovatno mrtvi, ali što porodicama pripada je da pronađemo posmrtne ostatke, da im predamo, da ih sahrane i da nađu svoj mir i da insistiramo da oni koji su zločini počinili budu oni koji će biti procesuirani - kazao je Odalović.
Dragana Đukić iz Udruženja porodica poginulih i nestalih "Suza" navela je da je danas otvorena spomen soba skromna, ali da u stvari predstavlja jednu od inicijativa da se u budućnosti otvori ozbiljan memorijal.
- Problem već predugo traje, preostali članovi porodica umiru, svedoci umiru, vrlo je važno da se zabeleže činjenice dok imamo živih svedoka - kazala je Đukić i poručila da ako je neko sebi dao za pravo da nastardalima uzme živote, naše je da pamtimo.