ISTORIJSKI DODATAK - JUGOSLAVIJA PRIVREMENA TVOREVINA: Kardelj nagovestio da Srbi i Slovenci neće živeti u istoj zemlji

Pored izabranih delegata u njihov grad stiže i 283 gostiju - političkih, društvenih i javnih radnika iz čitave Jugoslavije, kao i delegacije inostranih komunističkih i socijalističkih partija.

Javno mnjenje u celoj zemlji je već pripremljeno da će to biti istorijski skup jugoslovenskih komunista na kome će biti usvojen novi program u kome će biti definisani osnovni ciljevi za koje se bore članovi Partije u spoljnoj i unutrašnjoj politici. Biće usvojen i novi statut kojim su određene norme partijskog života, statutarna ovlašćenja i obaveze svih foruma i organizacija.

U timu koji je učestvovao u formulisanju Programa SKJ bio je i pisac Dobrica Ćosić, inače i sam član SK SK Srbije. Bio je zadužen da napiše predlog uvoda, šestu glavu i kraj Programa SKJ. Konačnu redakciju teksta, naravno, ko bi drugi, izvršio je Edvard Kardelj. U tim, skoro svakodnevnim susretima sa tada drugim ili trećim čovekom Jugoslavije, zavisno od trenutnog raspoloženja neprikosnovenog vladara, druga Tita, nametali su se razgovori na različite teme oko partijskog programa, a najčešće o jugoslovenstvu.

KARDELjEVE REČI Ćosić će pedantno beležiti: "Jugoslavija je istorijski privremena tvorevina. Ona je pojava i rezultat imperijalističke epohe i konstelacije međunarodnih odnosa u toj eposi. Sa razvojem svetskih integracionih procesa i prevazilaženjem imperijalističke epohe, njeni narodi poći će u nove asocijacije i integracije po civilizacijskim i duhovnim afinitetima i ona će neminovno biti prekomponovana kao država. Tako ćemo mi Slovenci biti, razume se, sa Austrijancima i Italijanima, a vi ćete Srbi, prirodno, biti sa Bugarima ili sa pravoslavnim narodima koji su vam, inače, istorijski bliži."

Zapanjen ovom projekcijom Jugoslavije, Ćosić ga je upitao:

"Pa, dobro, znači li to da je za tebe Jugoslavija, jednostavno, jedan istorijski tranzit?" On je mirno odgovorio: "Da, dobro rečeno."

"Neke njegove javne formulacije", zapisao je veliki pisac i akademik, "često su se i znatno razlikovale od njegovih, ako smem da kažem, intimnih uverenja."

PET GODINA KASNIJE, takođe u aprilu, u Novom Sadu je održan Kongres Narodne omladine Srbije. Dobrica je kao gost održao protokolarni govor, a za predsednika omladinske organizacije je izabran Dušan Mitević. Povodom ovog skupa, Jovan Veselinov, prvi komunista Srbije, priredio je za omladinu i goste, kako je i priličilo u ono vreme, birokratsko-hijerarhijski prijem. Našao se tu i Edvard Kardelj. Zgodna prilika da pisac i sekretar SKJ još malo proćaskaju o jugoslovenstvu. Tim pre što je Ćosić neposredno pre toga vodio sa Slovencem Dušanom Pirijevcem prvu javnu polemiku u Titovoj Jugoslaviji o nacionalnom pitanju. Pirijevc je zastupao ideološke i nacionalne stavove zvaničnog rukovodstva najsevernije republike, koji će biti priprema za Ustav iz 1963, a potom i na ustavne amandmane iz 1971. i Ustav iz 1974. godine.

Kardelj je bez ustezanja rekao: "Ti polaziš od ispravnih postavki, ali su ti zaključci - konstrukcija budućnosti...Jugoslovenstvo za koje se ti zalažeš neprihvatljivo je za Slovence. Oni imaju teška istorijska iskustva sa svakim jugoslovenstvom... Za Sloveniju je Jugoslavija prihvatljiva samo kao politički koncept. Čitao si Cankara. Sećaš se šta kaže? Sasvim je tačno da smo mi Slovenci bliži svim evropskim kulturama no Srbima, bliži Beču i Parizu no Beogradu. Bliži svakoj evropskoj kulturi, no srpskoj i hrvatskoj. Tu ne treba imati iluzija o našem jedinstvu. Šta su to jugoslovenski kriterijumi? Postoje opštečovečanski kriterijumi, ne postoje nikakvi posebni jugoslovenski kriterijumi u kulturi. Vi Srbi, kad govorite o jugoslovenstvu, uvek mislite na svoju državu, u kojoj ste vodeća nacija..."

ZA ĆOSIĆA NIJE više bilo dileme da je Kardelj o jugoslovenstvu mislio isto što i Pirjevec, isto što i svi Slovenci. On im je dao ideološku osnovu. Drug Bevc je definitivno shvatio da je opasnost od vojne intervencije Sovjetskog Saveza bivala sve manja. Posle XX kongresa KPSS i Beogradske deklaracije, odnosno do pomirenja Tita i Hruščova, oslabio je ili skoro nestao spoljnopolitički razlog za unutrašnju koheziju višenacionalne Jugoslavije. Jugoslavija više nije bila potrebna Sloveniji da je brani. Proteći će od tad Ljubljanicom, Savom i Dunavom mnogo vode koja će sobom razliti u Crno more mnoge zablude, ubeđenja, i vizije. Desiće se Brionski plenum, majski plenum CK SKS kada će Ćosić biti izbrisan sa spiska javnih ličnosti, desiće se Maspok, čistka liberala, i ono najgore što je moglo da nam se desi - Ustav iz 1974. godine. Jedino je preživela Kardeljeva vizija da Jugoslavije neće biti i da Slovenci i Srbi neće živeti u istoj državi.